Већ три недеље код нас траје рат. Куће су уништене, милиони жена са децом принуђени су да напусте мужеве и побегну у туђину, у друге земље.
Већина оних који су изложени страхотама рата верници су Украјинској православној цркви.
Црква дели бол свог народа и пати са њим. Нажалост, воjни деjстава на територији Украјине довеле су до бројних разарања Божијих храмова.
На истоку, југу, северу и центру земље Украјинска православна црква је делимично или потпуно изгубила више од 30 цркава. И ова цифра се може значајно повећати, пошто немамо информациjе из више градова.
Као резултат гранатирања, уништене су и сеоске цркве и катедрале. Верници губе цркве у којима су се молиле многе генерације наших предака. На пример, у Бориспољској епархији, услед директног поготка гранате, изгорела је црква Светог Ђорђа у селу Загоричи. Био је то диван дрвени храм из XIX века, који је опстао и током Другог светског рата. Међутим, прошле недеље је на свом месту остао само пепео.
Можда ће неко приговорити: „О чему причате? Људи умиру, а ви говорите о својим храмовима.” Заиста, рат не штеди никога и ништа. Цивили, одрасли и деца, наши сународници гину у Кијевској области, и у Харкову, Доњецку, Мариупољу, Северодоњецку, Изјуму, Ривнеу. Чини се да у Украјини нема тог региона где нема жртава.
Уништавају се инфраструктура, куће, историјски и архитектонски споменици. Све ово „прождире“ рат. Али ипак, храм није само грађевина, он је место посебног присуства Божијег. Место где се хришћани сједињују са Њим у Тајни Причешћа. Храм се налази истовремено и у свету и изнад света. У њему треба да се осећамо апсолутно заштићено. Већина цркава Украјинске православне цркве од самог почетка непријатељстава пружа уточиште цивилима. Људи су се ту скривали и скриваjу током гранатирања. А многи од оних који су због рата изгубили домове нашли су други дом у храмовима.
Стога је апсолутно неприхватљиво користити храмове као војне циљеве. Разумем да се грешке дешавају у рату. Али не у таквој количини.
Позивам све од којих зависи да престану да гранатирају православне цркве. И, на крају, зауставе овај страшни рат.
Митрополит Антоније (Паканич)
Извор: Рravlife.org
