Када свештеник изађе на Царске двери са Светим Причешћем, он не позива достојне да приступе да се причесте, јер нико није достојан колико год да се трудио, постио и молио се. Свештеник позива оне са страхом Божијим, Вјером и Љубављу да приступе да се причесте.
Они који себе сматрају достојним Причешћа, недостојно се причешћују.
Исто тако они који немају Страха Божијег и прилазе Причећу немарно, механички и без икакве припреме или макар скрушености и покајања се исто тако недостојно причешћују на суд и осуду.
А они који немају довољно вјере и љубави да се причешћују из једне чаше, једном кашичицом, боље да се моле Богу да им подари вјеру и љубав и да се покају за своје маловјерје, него да траже да се измјени начин причешћивања. Јер чак и ако би нашли неког свештеника који би их причестио на (по њиховом мишљењу) "безбједан" начин, причешћују се без вјере и без љубави, а такво причешћивање им није на спасење, него на суд и на осуду.
Са страхом Божијим, Вјером и Љубављу приступите!
Презвитер Крсто Станишић
