Уочи празника блажене Матроне Московске, 01. маја 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је Свету архијерејску литургију у манастиру посвећеном овој великој светитељки у Ритешићу код Добоја.
Преосвећеном епископу су саслуживали: архимандрит Гаврило, игуман Манастира Озрен; архијерејски намјесник дервентски, протојереј-ставрофор Радојица Ћетковић; о. Теофил, игуман Манастира Дуга Њива; протојереј Недељко Горановић, парох добојски и протођакон Немања Спасојевић.
Пјевницу је водио игуман Исаија подржан од домаће цркве - вјерног народа из дервентског, добојског и модричког краја.
Света Матрона Московска је дивна светитељка која својим молитвама обједињује српски и руски народ, рекао је Епископ Фотије у својој бесједи.
Блажена Матрона је носила велики крст који ми обични људи тешко или никако не можемо носити. Рођена је слепа, али јој је Бог дао унутрашњи вид и прозољивост. Многи су долазили код ње за време Другог светског рата да добију духовни савет како да се спасе Русија која је тада била притиснута са свих страна.
Слично је и данас када се пре нашим очима дешава све оно што је свети Јован Богослов написао у Откровењу. Многи су сматрали да је далеко до Другог Христовог доласка, међутим црквена и политичка реалност у којој свет тренутно обитава, говори нам да треба да се припремамо ''јер су дани близу''.
У наставку владика је нагласио да ове недеље, која је препуна благослова и радости, наша Црква празнује Антипасху или тзв. Томину недељу.
Чули смо из јеванђелског одељка, који је данас прочитан, како је Христос дошао апостолима, а међу њима је овога пута био и Тома. Исти онај који је рекао да неће веровати у Христово васкрсење док не стави своје руке у Његове ране. Хтео је да провери да Христос није нека утвара или дух, како су неки философи говорили, него да је Његово васкрсење било реално. Апостол Тома је за све нас, онда и данас, проверио реалност Васкрсења Христовог. Зато се његово неверје зове ''благословено неверје''. Сви ми, неретко, дођемо у ситуацију да будемо као Тома. Да ли да верујем, да ли да проверим..Буди се нека сумња. Читавог живота се боримо за веру.
Преосвећни владика је искористио прилику да заблагодари браћи Русима који помажу изградњу ове светиње, као и изградњу Манастира светог Александра Невског у Угљевику.
Те две светиње смо прогласили местом српско-руског пријатељства, али уствари све наше цркве су места српско-руског пријатељства и свеправославног пријатељства.
На крају, који је и почетак, као Архијереј и отац владика се захвалио и настојатељу свете обитељи Манастира у Ритешићу, високопреподобном игуману Исаији.
Захваљујем се и оцу игуману Исаији који се много труди и бори око изградње ове светиње. С обзиром да је једно време био у Русији имао је где да види како се бори за Цркву Божију. Нека му Бог да снаге да истраје и изнесе тај подвиг.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
