Традиционална Петровданска Литија коју су предводила четворица епископа, на Петровдан, 12.јула 2022. године, сабрала је хиљаде вјерника у Бијелом Пољу.
Неколико хиљада вјерника предвођени преосвећеном господом Епископима: Будимљанско-никшићки Методијем, Рашко-призренским Теодосијем, Милешевским Атанасијем и Буеносаирескојужноцентралноамеричким Кирилом са свештенством, кренули су од древне Петрове цркве до цркве Светог Николе и назад, гдје су се Владике сабрани вјерни народ поучили архипастирским бесједа уз пригодан културни програм.
Владика Методије је у бесједи истакао да из древне светиње првоврховних Апостола Петра и Павла молитвена ријека тече безмало двије деценије.
“Теку молитвено и слободно, све до овога дана и часа када се благодаћу Божјом укрепљујемо и ослобађамо, али оном истинском и правом, духовном слободом као духовном категоријом, којом нас је Христос ослободио. Али Хришћани као слободни људи знају да слобода сама по себи некад може да пређе и прерасте у агресију и самодовољност. Да човјек доољан сам себи руши и руши и угрожава другога, али увијек је уз слободу хришћанство знало, што је јеванђељска наука нас научила, да уз слободу иде и одговорност, а одговорност даје онај дивни племенити небески елеманат милосрђа, доброте, саосјећања према другоме и према ближњему, љубави. То је најважније чему нас уче Литије. Скоро смо били на Косову, у Грачаници и на Газимсестану и виђели гђе народ наш српски кад се сложи у једном од најтежих простора, овђе у овом земаљском шару, када је сложан и када се скупи око светиње, опстане на једном мјесту.
И благослов нам доноси и са нама је владика Теодосије”, бесједио је Владика Методије.
“Нека је срећан и Богом благословен празник Светих Првоворховних Апостола Петра и Павла, којима је посвећена ова дивна и древна светиња у Бијелом Пољу, у којем смо се сабрали.
Свети Апостоли Петар и Павле били су носиоци ријечи Божје, проповједници ријечи Божје, проповједници Светог Јеванђеља. Ријечју Божјом они су покорили васељену, заједно са другим апостолима И ученицима Христовим. Свети Апостол Петар је исповиједио вјеру у Христа као Сина Божјег, и Господ га је зато похвалио И рекао да ће “на том камену сазидати своју, којој ни врата пакла неће моћи наудити”, ато значи сво зло овога свијета не може побиједити Цркву коју је Господ наш Исус Христос основао и запечатио крвљу својом.
Свети Апостол Павле је могао да каже”не живим ја, него живи Христос у мени”. Он је потпуно поништио себе ради Христа и љубави Његове. И то су поруке нама, драга браћо И сестре, да имамо љубави, јер Господ ће по томе познати да смо Његови ученици, ако будемо имали љубави и осјећаја за ближњега. Не можемо ми љубити Господа ако не љубимо ближњега свога. И зато се ми сабирамо у храмовима Христовим, сабирамо се сви заједно да ту љубав Христову љубав потврдимо и покажемо да смо ми наследници те љубави Хрисотве, И оне љубави коју су проповиједали Свети Апостоли”, бесједио је Владика Теодосије.
И он је подсјетио на недавни величанствени скуп у Грачаници, на Косову Пољу.
“Тамо гдје су наши преци положили животни испит и потврдили Косовски завјет. Онај завјет који се темељи на Новом завјету, Христовом и Светосавском завјету, који су носили у срцу наши преци и нама предали, заједно са светињама. И ми данас се трудимо да сачувамо тај завјет и да можемо непостиђено стати пред Госпда и наше претке, како је то говорио блаженог спомена наш Свети Патријарх Павле,”бесједио је Владика Теодосије, подсјећајући на ријечи Патријарха да се молимо да нам Бог помогне, и да ће нам помоћи ако буде имао коме”.
Треба да знамо да нам је овај живот земаљски дар Божји.
“Али то није све, има нешто што нам је љепше Господ припремио – и Он нас упућује на тај вјечни живот, на Царство небеско. А свети кнез Лазар је повео своју војску да брани свој народ И своју отаџбину,рекавши ‘земаљско је за малена царство а Небеско увијек и довијека’. То сун ам наши преци учили. Нису нас учили како да будемо најбогатији, најмоћнији овђе на земљи, него да будемо носиоци ријечи Божје, и да будемо отворени за Господа, јер они нису ђелали собом и побјеђивали собом, својим оружјем и снагом, него Господом, и знали су да је сила Божја та која може да учини оно што људи не могу да учине. И данас, живјећи свуда, на Косову и Метохији, овђе у Црној Гори и свуда, ми управо треба да знамо да не треба да се уздамо толико у себе, и да не будемо самољубиви егоисти него да своју вољу подредимо вољи Божјој, и да сва нада буде у Господа, а Он зна шта нам је потребно и шта нам ваља чинити. Са тим мислима и са том љубављу ево дошли смо данас овђе, послије неколико година”, бесједио је Владика Теодосије, додајући да овим сабрањима потврђујемо да смо Христови и да нас повезује управо та Христова љубав, а то је оно најважније.
-Ми на Косову данас, напоменуо је Владика Теодосије, ‘опстајемо да би сачували своју земљу, своју светињу и свој народ’, али то није довољно.
“Знамо да милиони људи широм свијета носе Косово и Метохију у свом срцу. Те молитве нас држе и њихова љуибав нас обавезује да истрајемо и сачувамо и наше светиње на Косову, и овђе у Црнмој Гори, и Србији и цијелом свијету, од истока до запада, да би с еу њима прослављало име Божје али и да би се у њима ми спасавали и спасавали наше душе”, бесједио је Владика Теодосије.
Владика Атанасије Милешевски је пренио благослове из Милешева са гроба Светога Саве, као и поздраве са Сјеничке висоравни, гђе је како каже данас био са тамошњим мјшетанима.
-Настајање и трајање – то су међу најсветијим ријечима и појмовима у нашем хришћанском искуству. И управо је то што ми чинимо данас – настављамо и трајаћемо. Настављамо оно што је најсветије. Ми имамо светиње али и имамо и свети задатак, јер Господ рече својим ученицима ‘ви сте со земљи, свјетлост свијету’. На нама свијет почива,браћо и сестре, на нама оваквим какви смо, јер нас је Бог одабрао. Он рече да нам је дао Царство, дао нам је и да га проповиједамо и да оприсутним у овом свијету, да буде гарантовано да има простора у овом свијету. Настављамо велико ђело Апостола Христових Петра и Павла, и других Апостола. Ми у свом времену, они у свом времену, ми као достојни и вјерни њихови настављачи, који држе њихову науку, њихов задатак, њихов циљ”, бесједио је владика Атанасије.
Аплаузима су дочекани на укључењу у Литију вјерници из Васојевића и Андријевице који су пјешачили пуних 50 километара. Они су, како је казао Чедо Јелић, пошли од цркве на Књажевцу, како би учествовали у величанственој ријеци људи. Поред Јелића пјешачили су Иван Радојевић, Горан Марсенић, Милиорад Рачић и Александар Зоњић. Они кажу да су им се уз пут прикључивали људи из мјеста од Берана до Бијелог Поља.
Извор: Радио Светигора
.jpg)
