На празник Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, у уторак 12. јула 2022. године, у цркви посвећеној првоврховним апостолима Петру и Павлу, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије са свештенством и монаштвом Епархије.
Током Литургије Владика Методије је у чин чтеца произвео Радоја Кордића из Бијелог Поља.
Бесједећи сабранима, Владика је пожелио срећан и благословен, торжествени и свијетли дан славе града Бијелог Поља и велике светиње, Светих апостола Петра и Павла.
„Чули смо у светом Јеванђељу како је Исус своје ученике повео далеко од Јудеје, у Кесарију Филипову, па их је питао да кажу шта људи причају ко је Он, а ученици Му одговорише: Неки кажу да си Јован Крститељ који је устао из мртвих, неки кажу да си Јеремија или неки од Пророка. Он им каже: Добро, то каже народ ко сам ја, а шта ви кажете?
Онда апостол, надахнут благодаћу Божјом каже: Ти си Христос, Син Бога Вишњега. А Исус му каже: То ти, Симоне Јонин, није крв и месо открило, него сам Отац мој небески и од сад ћеш бити Петар, то јест камен, на којем ћу сазидати Цркву своју и врата ада, односно смрт, неће је никад надвладати, јер ће њоме бити побијеђена, то јест оним што је у темељима Цркве, а то је Васкрсење Христово“, бесједио је Преосвећени Епископ Методије.
Зашто их је Христос повео у Кесарију Филипову да их пита ко је Он, Владика појашњава да је у питању исти разлог који је и данас присутан, а то је страх.
“Од страха јудејског, притиска и терора, гдје човјек није могао да каже оно што мисли и да о томе јавно говори, зато их је Исус одвео, да без страха кажу оно што истински мисле. Само људи који се не боје, који су ослобођени од страха, који су слободни, не само споља гледано, него истински изнутра, су слободни људи. А човјек се може ослободити, и не постоји други начин, осим ако га Господ благодаћу својом посјети, и душу му ослободи од ропства највећих непријатеља људског рода, а то је гријех, смрт и ђаво.
То је истинска слобода коју је Христос донио на овај свијет, у ову долину плача коју зовемо земљом. Зато је своје ученике, док се нису утврдили у вјери и благодати, морао да одведе далеко од извора страха, и тако је вијековима до данашњег дана, ништа се није промијенило. Истински, прави хришћани су људи који су слободни, не споља, него изнутра слободни, од гриже савјести, који су стекли благодат Божју мир и спокој у својој души. Истинска, права слобода је она унутрашња, која је једина вриједна људског битисања, труда и напора овдје на земљи. Ниједна људска генерација, од кад је свијета и вијека, није могла да ужива у благодатима слободе, а поготово оне унутрашње, ако се за то није изборила, односно, ако се није, без престанка, борила сваки дан до свог посљедњег издиханија. Нико нам неће дати слободу ако се ми за њу не опредијелимо, ако је не узмемо и не чувамо као најдрагоцјенији дар Божји и то је порука данашњег празника.
То су истински, прави кључеви којима је Господ обдарио Петра и рекао му да ће му дати кључеве од Царства небескога, а то значи да ће му дати истине Јеванђеља да проповиједа. Он није био различит од других апостола, нити већи по нечему, био је једнак и раван осталима, али је због избора који је Бог направио, да кроз њега исповиједи вјеру цјелокупног човјечанства, био први међу једнакима. Зато сви који Му сљедују, који проповиједају и живе Јеванђеље, и шире га, имају кључеве од Царства небескога, којим да нас Господ удостоји, молитвама Светих апостола Петра и Павла”, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.
Домаћин овогодишње славе су браћа Миливоје и Саша Радовић, а за домаћина славе наредне године пријавила се Стојанка Војиновић.
