"Свој ум морамо преобразити да би наша радост била радост. Зебња коју имамо према другоме не треба да постоји, него љубав Христова да нас преображава, да нам помогне да схватимо суштину живота и вечна добра. Света Литургија је пут у вечан живот, пут смисла који нас зближава и отвара наш ум за Христа" - нагласио је Епископ Херувим.
У Недељу 6. по Духовима, 24. јула 2022. године, када Црква слави Свету великомученицу Ефимију и блажену Олгу, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је Светом архијерејском Литургијом у храму Светог Архангела Гаврила у Бршадину.
Преосвећеном Владици саслуживали су архимандрит Герман Богојевић, протојереј Љубенко Јовић, парох бршадински и ђакон Војислав Николић, ђакон придворне капеле Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу.
У својој архипастирској беседи Владика Херувим говорио је о потреби човека за искреном радошћу до које можемо доћи пеображењем Христовом љубављу.
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе, нека свима на здравље и на спасење Света Литургија. Милост Божија да нас увек крепи, а радост да нам испуњава срце и душу. То је оно што треба да краси хришћане, богоносце. Јеванђеље Христово је жива Реч и непрестано нам се даје да бисмо разумели живот у суштини и пуноћи. Без разумевања јеванђелског начина живота тешко да можемо схватити и пребродити сва искушења која се сливају пред човека. Све ће нам бити лакше ако живимо у Цркви Божијој, лакше ћемо превазићи све оно што нас одваја од Речи Божије и живота у заповестима, радости и у љубави. Господ Исус Христос нам својим Васкрсењем дарује вечни живот.
Данашње Свето Јеванђеље по Матеју води нас управо у димензију вере. Видимо да човеков ограничен ум у својим оквирима испитује Тајну Божанске љубави. Господу Исусу Христу су донели одузетога и Господ га исцељује: ”Опраштају ти се греси”. Међутим, књижевници као трибуни народа, желећи да се уподобе својим жудњама и хтењима, покушавају да оспоре тај догађај. Господ им одговара: ”Шта је лакше рећи: опраштају ти се греси или рећи: устани и ходи?”. Ово ”Устани и ходи” савремена медицина можда може да учини, може онога који је онога који је оболео да излечи, али једино Господ Бог може опраштати грехе. Свакако да тим људима, књижевницима и фарисејима, није било довољно да упознају Господа Исуса Христа који је био пред њима, него су хтели још. Хтели су да сведу Христово дело и чудо у домен филозофије овога света. Не можемо свести Бога у оквире, него морамо да схватимо да је Бог већи.
Зато Свети Апостоли говоре, на једном месту, ум је наш Христов ум. Једино ако размишљамо умом Христовим можемо схватити дубину Тајне Божије, Тајне човековог спасења које је Бог припремио за човека. Уколико имамо вере. Свој ум морамо преобразити да би наша радост била радост. Зебња коју имамо према другоме не треба да постоји, него љубав Христова да нас преображава, да нам помогне да схватимо суштину живота и вечна добра. Света Литургија је пут у вечан живот, пут смисла који нас зближава и отвара наш ум за Христа.
Јеванђеље је наш учитељ живота у овом свету, оно је извор философије онога света. Јеванђеље је Божија реч која преображава, оно у човеку буди веру која чини чуда, а не обрнуто. Уколико имамо чврсту веру заиста ће Бог чинити чуда и схватићемо колика је величина Његове љубави и промисла у свету. Свети Архангел Гаврило чије име носи овај храм, заштитник овога места, био је благовесник љубави Божије. Благовестио је Рођење Господа Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа. То је велика Тајна. Требамо и ми да будемо благовесници љубави, једни друге да благосиљамо. Богојављење је у свету непрестано када једни са другима живимо у међусобној љубави. Бог се тада непрестано јавља и део је нашег живота.
Нека би Господ дао да се у тим истинама учимо, да се њима саображавамо и да потврђујемо своју веру на прави начин. Онако како су нам наши преци живели, а наши нам оци оставили. Нека сте срећни и благословени! Амин.