На празник Свете великомученице Марине, Владика Димитрије служио је Свету Литургију на Зијемљима код Мостара. Саслуживали су свештеници: Душко Којић, парох Небојша Радић и ђакон Бранислав Рајковић.
Након Литургије служен је Помен палим борцима из Одбрамбено – отаџбинског рата, а у Дому културе извршено је освећење славског колача, гдје је припремљена и славска трпеза.
По благослову Владике Димитрија након Јеванђеља бесједио је отац Душко Којић, који је подсјетио на Јеванђељске ријечи којима је човјеку откривено да ће Царство небеско задобити савко ко ”напоји водом једног од ових малих”, појаснивши како те ријечи треба да поуче човјека о односу ка ближњима. Отац Душко је нарочито истакао јеванђељске ријечи које говоре о крсту који човјек треба да носи како би ишао за Христом, појаснивши да човјеком крст чине и све муке и страдања која мора да поднесе у животу. Он је нагласио како човјек свој крст треба да прихвати једнако као Света великомученица Марина, са свијешћу да носећи свој крст човјек узима учешћа у страдањима Христовим како би постао саучесник Његовог Васкрсења.
По отпусту Владика Димитрије честитао је Славу сабраним вјерницима, захваливши се на труду који су уложили како би заједно прославили празник, нарочито поменувши чланице Етно групе Симонида које су водиле пјевницу. Подсјећајући на догађаје из живота Свете великомученице Марине, Владика је појаснио да Бог не заборавља љубав коју човјек некоме покаже, а која се поистовјети са Христовом љубављу и жртвом, при чему човјек не живи за себе, већ за друге, за ближње, када се радује са радоснима и кад тугује са тужнима, када носи бремена оних слабих око себе. Примјер такве љубави су борци из последњег рата који су имали такву љубав да су постали способни на жртву до смрти за ближње.
