О духовном пијанству божанствени Златоусти каже: „Могуће је да и онај ко не пије вино пијан буде, а који пије вино да целомудрује“
А Павле, епископ Емески, каже: „Духовно пијанство је мајка целомудрености, учитељ чистоте, пијанство које будним држи око ума, пијанство, светлост истине која се излива на увек препуне душе, пијанство које не чини људе безумним нити слабим када се њиме насите, него чак крепи удове и оружа оружјем правде против еха, пијанство, којим се преиспуни лик апостолски.“
И Теодорит хвали, говорећи овако о духовном пијанству:“ Одбацивши штетну пијаност, опијте се духовном. Јер то значи испуњавати се у духу. Испуњавајте се Духом Бога непрестано славословећи и мисао стално држећи будном.“
А Златоуст тумачећи место: Не опијајте се вином у ком је слабост, него се испуњавајте духом, каже: „То је добро пијанство: насити душу духом, да је не наситиш пијанством. Овладај разумом и помислима, да се не нађе места оној бесрамној страсти. Зато није речено: ‘Имајте удела у духу’, него: Испуњавајте се духом, док разум, као чашу, не навршиш духом, да ђаво не би могао ништа да баци.“ Па додаје: „Дата нам је добра чаша пијанства. Дат нам је ар пијанства целомудрености, а не раслабљења. И шта је то? Путир духовни, путир спасоносни, путир неоскврњени Крви Владичанске.“
Свети Нектарије Егински