У Јерусалиму пронађена камена плоча с натписом која помиње дела библијскогцара Језекије
Израелски професор античке историје изјавио је да је недавно дешифрован натпис у којем се наводе достигнућа благочесивог Језекије, 13. цара Јудеје из Давидове династије (715-687/686. пре Хр. који се помиње у Библији (2 о царевима, гл. 18-20; 2. дневника, гл. 29-32) и да је то „једно од најважнијих археолошких открића икада обављених у Израелу“, преноси SBN News.
Двојици научника је требало више од 10 година да дешифрују натписе након што су почели да испитују камену плочу откривену током ископавања у израелском Националном парку у Давидовом граду 2007. године.
Професор Гершон Галил са Института за библијска истраживања и античку историју Универзитета у Хаифи и Ели Шукрон са Истраживачког института за Библију и древну историју открили су да натписи из 8. века пре Хр. на фрагменту камена величине длана не садрже само име цара Језекије, него и списак његових дела првих 17 година владавине.
Ту је његова заповест да се изгради базен у Силоаму и ископа тунел који би омогућио приступ водама извора Гијон. Верује се да је овај подухват помогао да се спаси град када је асирски цар Сенахирим (владао 705/704-681. пре Хр.) покушао да га заузме, као што је описано у Библији.
„Када је Језекија видео да је Сенахириб дошао са намером да се бори против Јерусалима, тада је одлучио са својим кнезовима и својим војницима да напуне изворе воде који су били изван града, и они су му помогли. И скупи се мноштво народа, и покрише све изворе и потоке који су текли кроз земљу, говорећи: Нека цареви асирски, кад дођу овамо, не нађу много воде [и да се не ојачају]“ (2. дневника 32,2-4).
У настојању да престигну Сенахирима, двае групе јеврејских радника ископали су тунел Силоам почев са оба краја и састали су се две године касније у центру.
Дешифровани натписи такође сумирају догађаје везане за Језекијину владавину, као што су реформа јеврејског култа и освајање Филистејаца.
„Ово су најпотпунији царски натписи које имамо, и још један доказ да су цареви Израиља и Јуде сами себи правили царске записе, који су указивали на име и главна дела владара“, објашњава Г. Галил. Професор је такође уверен да је старост ових натписа можда чак важнија од њихове садржине.
„У ствари, ово су најранији библијски рукописи. Они су чак старији од сребрних свитака из Кетеф Хинома близу Јерусалима за око 100 година, и свитака са Мртвог мора за стотине година. Они такође сведоче да су књиге о царевима писане на основу текстова хроника и царских записа и да Библија одражава историјску стварност, а није плод маште“, рекао је он.
Галил је сигуран да натписи указују на тачан датум завршетка изградње базена и тунела, који је требало да буде 2. дана месеца Тамузу по јеврејском календару, 709. године пре нове ере.
