У четвртак, 29. децембра 2022. године, Архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница одржао предавање на тему: “Богомладенац Стефана Немање и Нови Израиљ”.
Овим предавањем завршио се циклус предавања у току Божићног поста у крипти подгоричког Саборног храма који се одржавао по благослову Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија.
Многобројни аудиторијум у крипти подгоричког Саборног храма поздравио је протојереј Никола Пејовић заблагодаривши свима на присуству нагласивши да са овим предавањем које затвара циклус предавања у току Божићног поста се заправо затвара један круг из којег се могло на прави начин окријепити и поучити како дочекати најрадоснији празник Богомладенца Христа:
,,Вечерас завршавамо циклус предавања у сусрет Богомладенцу Христу у коме смо имали прилику да чујемо много духовних, корисних предавања и да се на прави начин окријепимо духовно и поучимо како и на који начин да дочекамо најрадоснији празник рођења Богомладенца Христа”.
Прота Никола је указао на чињеницу да је ово вече кулминација радости будући да се у лику и дјелу игумана Тихона спајају рођење и кончина светог Симеона Мироточивога, мјесто гдје је рођен – Рибница, као и мјесто гдје почивају његове свете мошти:
Свако од ових предавања био је велики благослов и радост прије свега у сусрету са тим драгим људима. Вечерас је врхунац тих радости јер у лику игумана манастира Студеница као да спајамо рођење и кончину светог Симеона Мироточивога, мјесто гдје је рођен – Рибница, мјесто гдје почивају његове свете мошти – Манастир Студеница и све оно што се за вријеме тог богатог живота и овдје на земљи а и вјековима послије тога изливало на српски народ, данас и вечерас доласком архимандрита Тихона ми примамо као велики благослов”.
Након уводних ријечи проте Николе, ријеч је узео предавач, архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница.
У почетном дијелу излагања он је подсјетио да само рођење Христово представља једну вјечиту тему, вјековну тему којом се баве хришћани:
,,Само рођење Христово једна је лепа и вечита тема, вековна тема којом се хришћани баве. Онај ко не може да схвати Оваплоћење Бога Христа Логоса, он не може да доживи веру нашу на прави начин. Каже тропар у Недјељу Православља, који је направљен у спомен победе праве вере каже овако: ,,Неописиви Логос оче, из тебе се Богородице описа оваплоћен, и упрљану икону нашу преобразивши исконску лепоту присаједини је Божанској прволепоти, стога проповедајући наше спасење делом и речју га сликопишемо”. Тј. сликамо и представљамо у нашим уметничким делима”.
Он притом акцентовао значај иконе и осликавања Бога што не представља како он акцентује клањање материји већ заправо Творцу материје:
,,У старини Бог као бестелесан и као Онај који се не може представити није се сликао. А сада, када се Бог јавио у телу са људима поживео сликамо на икони оно што је Богу видљиво, клањамо се и поштујемо Његову икону, не клањам се материји, него се клањам Творцу материје, који је ради мене постао материја и прихватио да се у материји настани и кроз материју моје спасење извршио и нећу престати да поштујем материју кроз коју је моје спасење извршено. Не поштујем икону као Бога, нипошто! Мада је тело Божије оваплоћењем постало Бог због ипостасног сједињења са божанством непромењиво поставши оно што је Бог Логос који га је помазао и оставши опет оно што је било по природи тело са душом, разумом и умом, створено а не нестворено”.
,,Ово су велике Богословске истине Цркве, а ја их управо сада говорим не ради пуке веронауке, већ зато што је то у вези и са самим Светим Савом и са Преподобним Симеоном.” – указао је архимандрит Тихон.
Он се потом осврнуо на само виђење Господа Бога које је у икони есхатолошко, подвлачећи да је поред иконе Господње, најважниа и икона Његове Мајке – Пресвете Богородице:
,,Исправна теологија у односу на икону Христа који је оваплоћен и Његове Мајке је залог и услов виђења Њега у есхатону, у вечности. У вези са иконом Христовом, оваплоћеног и рођеног Христа је најважнија икона Његове Мајке – Богородице. По речима Светог Григорија Паламе она је почетак прославњања Цркве. Много текстова и химни слави Богородицу, одаје јој част, њену улогу у оваплоћењу Христа. У Византији, беседништво је повезује са дверима, то поистовећење има везе са виђењем пророка Језекиља који је видео затворена источна врата храма јудејског кроз која треба да прође сам Господ. У акатисту Богородици каже се ,,Радуј се, јер се тобом рај отвори, радуј се врата величанствене тајне, радуј се врата спасења!”.
,,Када ово све знамо, онда можемо више пажње да обратимо на једно место које је писао Свети Сава у Студеници а тиче се упокојења Преподобног Симеона Немање. Свети Сава је око 1208. – 1209. – 1210. У току те три године написао Студенички типик у коме је прво слово, прва глава житије Преподобног Симеона Немање. Сава је писао његово житије за Хиландарски типик, али, тамо је житије врло кратко и даје само основне податке о Немањи, док је у Студеници житије веома опширно и даје многе податке. Између осталог даје многе податке о Немањином упокојењу у Хиландару”. – подсјетио је архимандрит Тихон.
Он је у наставку предавања повукао дубоку паралелу између Преподобног Симеона Мироточивог и Светог Симеона Богопримца:
,,Поређење Преподобног Стефана Симеона Немање са Светим Симеоном Богопримцем код Светог Саве у житију имамо не само на једном месту, већ имамо три пута. На једном месту Симеон Немања каже: ,,Зато чеда љубљена, пустите ме брзо да идем да видим утехе Израиљеве”. А Свето Писмо каже: ,,И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеон и тај човек беше праведан и побожан који чекаше утеху Израиљеву и Дух Свети беше на њему”. Дакле, слажу се места из Светог Писма са местима где се помиње Њеманино размишљање и његова предаја власти. Заправо повезивање ова два места показује да је Немања духом вођен и да му Свети Сава овде у некој мери даје неки пророчки дар”.
Напослијетку архимандрит Тихон је подсјетио да је још једна сличност између ова два светитеља и дар пророштва, указујући на постојаност метода и пута животног и дјелатног у разним аспектима којим је ходио Стефан Немања доцнији Симеон Мироточиви:
,,Није исто када вам неко нешто каже и то је друга или трећа рука а тек ако је прва рука. Немања је дакле описан као човек који има пророчки дар као што је Свети Симеон Богопримац прорекао да ће незнабошци открити светлост тако је и ово што је написао Свсти Сава за Немању да је говорио, тако се то догађало и архиепископ Никодим потврђује то сто десет година послије тога, а ми послије тога што је писао Свети Сава живимо осамсто дванаест година и ја мислим да нема никаквог разлога да буде другачије и за убудуће. Дакле, када нешто не успе па човек доживљава некаква разочарања, па му је онда тешко да се наново и наново бори и труди, па онда размишља на један начин да то напусти а може и да се бори даље, а када нешто некоме успева уз разне тешкоће, али успева много пута, више пута, онда је то предност, лакше нам је вратити се на ту идеју ако је она успевала кроз историју него ако није успевала. Ја мислим да смо се сложили да овако као што је прорекао Немања и благословио тако може да буде и убудуће”. – закључио је архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница.
