Након претходно одслужене Литургије у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница одслужио је, уз присуство свештенства и вјерног народа, помен блаженопочившем Митрополиту Амфилохију на 32 године од његовог ступања на Трон митрополита црногорско-приморских.
Наиме, на данашњи дан, празник Преподобних мученика игумана Пајсија и ђакона Авакума, 30. децембра 1990. године, Митрополита црногорско-приморског, зетско-брдског и скендеријског Егзарха Свештеног трона пећког др Амфилохија Радовића у Трон славне Зетске Црногорске митрополије увео је Његова светост блаженопочивши Патријарх српски Павле.
Тридесет година је овај истински миротворац и свјетлоносац мирио завађене, мртве сахрањивао, видао ране повјерног му народа страдалне и Богом спасаване Црне Горе, али и шире јер скоро да нема мјеста на кугли земаљској гдје није стигла његова апостолска нога и ријеч Божија коју је сијао.
Својом љубављу и трпљењем, христоносним свједочењем вјере вратио је народ у цркве, обновио око 700 цркава и манастира, свештенство и монаштво, Цетињску богословију… вратио Црну Гору себи самој. Умножио је таленте којима га је Бог богато обдарио, и посијано сјеме дало је плода.
Последњу годину свог земаљског живота провео је закрштавајући Црну Гору крсним ходовима у којима су били и млади и стари, и они који су годинама били старији од њега, али и дјеца у родитељском наручју. Ушао је у сваки град, дом, њиву, школу…. Сви су вољели и знали Ђеда и са њим бранили и одбранили светиње и вјечито људско достојанство јер, како је говорио, човјек није створен за пролазни, ништавни и пропадљиви свијет, гдје данас јесмо, а сјутра нијесмо, већ за вјечито људско достојанство, вјечити и непролазни живот.
Тридесет година његовог столовања на Трону цетињских митрополита су заправо године његовог благословеног страдања, захваљујући којем је свој народ извео из ропства и увео у обећану земљу: Прослављајући Бога живога, прослављајући Црну Гору и овај народ овдје који се вратио Богу и Цркви Божијој послије осамдесетогодишњега лутања њивама глади и безбожништва, њивама братоубилаштва и богоубилаштва, вријеме је да се поново вратимо Богу и кроз Бога да се вратимо једни другима, а враћајући се Богу и једни другима, враћамо се, ако Бог да, и оним светињама које су уградили преци наши у нас и у наше историјско биће. У то име благослов Божији свима, на многаја и многаја благаја љета! (последње Митрополитово јавно обраћање – 9. октобар 2020. године Клинички центар ЦГ)
И последње дане свог земаљског живота као митрополит црногорски, провео је дијелећи судбину свога народа, носећи крст страдања од нове пошасти која је завладала свијетом. Господ га је препознао и уписао у књигу вјечнога живота, добио је признање због кога вриједи и родити се и умријети, како му је и пророковао наш Свети патријарх Павле, уводећи га у трон цетињских митрополита: Слуго добри и вјерни, у маломе си био вјеран, над многим ћу те поставити; уђи у радост Господа свога.
