Његово Високопреосвештенство митрополит бориспољски и броварски Антоније, канцелар канонске Украјинске Православне Цркве, објавио је годишњи извештај о садашњем стању Цркве.
Према митрополиту Антонију, најважнији догађаји претходне године били су Помесни црквени сабор крајем месеца маја, на коме је Црква ојачала своју независност од Московске патријаршије, прослављена 1034-годишњица Крштења Руса и 30-годишњица васпостављања Кијевске духовне академије.
Свети архијерејски синод (Сабор) УПЦ установио је 30. септембар за годишњи дан молитве за сирочад. Архијереји су апеловали на руског и украјинског председника да учине све да се рат оконча. Синод је такође изразио забринутост због многих случајева подстицања верске нетрпељивости у Украјини, као што је и недавни талас манастирских и црквених претреса.
У диптихе УПЦ Синод је додао и предстојатеља Македонске православне цркве-Охридске архиепископије, Његово Високопреосвештенство митрополита охридског Стефана, и одлучио да се обнови мироварење у Кијеву.
Године 2022. у мировину су отишла четири архијереја , а хиротонисано је њих осам. Основана су два нова манастира — један мушки и један женски.
Установљено је неколико нових празника: Сабор светих черкаских светитеља (недеља уочи празника Покрова), субота козачка, у славу упокојених козака и војника који су животе положили за веру православну (субота пре сабора черкаских светитеља), свети Авакум Черкаски (25. октобар/7. новембар), као и презвитери Стефан (Костогриза) и Дмитрије (Киранов) придодати су диптиху херсонских светих.
Поред тога, одобрено је 13 богослужбених текстова, као што су акатисти, молитве за зачеће и трудноћу и друго.
Као одговор на избегличку кризу, УПЦ је активно почела да отвара парохије широм Европе. Сада постоје 32 парохијске заједнице УПЦ у 11 западноевропских земаља.
У самој Украјини било је 129 препада на цркву, 84 случаја принудне пререгистрације парохија, а у току су још 93, док постоје 74 одлуке о забрани УПЦ у разним местима широм Украјине. 31 парохија је добровољно прешла на расколнике заједно са својим свештеницима, а њих 13 је прешло без својих свештеника.
Због рата у Украјини погинуло је 7 клирика УПЦ, 12 је повређено, а 2 свештеника се воде као нестала. Уништено је 75 цркава и капела, укључујући 14 цркава на територији манастира. 300 је оштећено, међу којима и 17 цркава у манастирима. Уништено је 8 манастира, сви у Доњецкој епархији, а још 7 је оштећено.
Врховној ради су поднета 4 закона, и сви су директно усмерени против канонске УПЦ.
Црква је стајала уз украјински народ све време рата. Молитве за мир служене су у свим црквама и манастирима УПЦ, а многе су отворене као склоништа од бомби и као стамбени објекти за расељена лица. Више од 500.000 расељених лица добило је помоћ у стамбеном збрињавању и евакуацији.
Црква је обезбедила 3.500 тона хуманитарне помоћи, 25 милиона гривни (677.000 долара) финансијске помоћи и 550.000 ручкова. Црква је такође обезбедила 180 тона хуманитарне помоћи украјинским оружаним снагама и 30 милиона гривни (813.000 долара) за залихе, лекове и друго за оружане снаге.
Извештај митрополита Антонија завршава се основном статистиком. УПЦ тренутно има 12.148 цркава (233 мање него прошле године), 262 манастира (+2), 4.620 монаха и монахиња (-10), 12.551 свештеника (+38) и 18 богословских школских установа (без промене) са 1.154 редовна студента ( -74).
