У среду, 11. јануара 2023. године, у храму Часнога Крста на нишком Новом Гробљу, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је свештеничко опело новопрестављеном служитељу Божијем, протојереју-ставрофору Николи Божанићу, некадашњем економу Богословије Светих Кирила и Методија, који се упокојио на дан празника Светог Великомученика Стефана, 9. јануара 2023. године, у 84. години живота.
Преосвећеном Епископ саслуживало је мноштво свештенства са разних страна, који су, као и многобројни народ, дошли да се опросте са од свих поштованим протом Николом.
Прота Никола Божанић остаће упамћен као велики добротвор Призренске Богословије, јер је његовим трудом и залагањем током ратног вихора на самом крају прошлога столећа, успешно сачувана и у Ниш пребачена библиотека Богословије, са око 15 000 књига. Такође, поред спасавања библиотеке, трудио се и да у Богословији збрине мноштво избеглица из Призрена и околине, који су тако добили прилику да се спасу од невоља које су их окруживале.
По преласку у Ниш, награђен је од стране Управе Богословије, а 2018. године, одликован је и од стране Преосвећеног Владике.
* * *
После дуге и тешке болести, у свом породичном стану, окружен љубављу и бригом најближих, на дан Светога архиђакона Стефана, 9. јануара 2023. године, уснуо је у Господу протојереј-ставрофор Никола Божанић, дугогодишњи економ Богословија у Призрену и Нишу, у пензији. Рођен је 8. децембра 1939. године у селу Оптеруша код Ораховца, од оца Марка и мајке Ане.
Обудовевши, отац му се замонашио у манастиру Зочиште, добивши име Дамјан. Епископ рашко-призренски, потоњи Патријарх српски Павле, рукоположио је о. Дамјана у чин јеромонаха, и узбрзо затим поставио га је за игумана манастира и чувара моштију Светих Козме и Дамјана.
Прота Никола је, по завршетку Призренске Богословије, био парох у Призрену, и у кризним временима предавао је у Богословији црквенословенски језик и црквену администрацију. Године 1986. Свети архијерејски Синод га поставља за руководиоца грађевинских радова у школи, а од 1988. године постаје Економ школе и на тој дужности остаје све до краја 2007. године, када се разболео и пензионисао.
Ожењен је супругом Достом и са њом има троје деце.
Када је у марту 1999. године почело бомбардовање наше земље, у Богословији је прекинута настава и ђаци су транспортовани њиховим кућама. У јуну месецу, када су готово сви Срби из Призрена напустили град, у Богословији у Призрену је остао само о. Никола са избеглим Србима из околних села који су у школи нашли спас. Како је прота течно говорио албански језик, трудио се да успостави контакт са новим локалним и КФОР властима и тако помогне том народу који се нашао у школи. На тој дужности остао је до 2. новембра 1999. године, када је изашао из Призрена, са собом поневши школски архив и библиотеку Богословије од око 15.000 књига. Тако је од уништења спасао памћење Богословије, и, уз руског конзула Ивана Степановича Јастребова у турско време и протођакона Петка Трифуновића у време Другог Светског рата, стао у ред великих добротвора и чувара школске библиотеке. Богословија је запаљена у мартовском погрому 2004. године и све што је у њој било изгорело је. За ово велико дело љубави и пожртвовања, од стране тадашњег Епископа рашко-призренског Артемија, и уз сагласног Епископа нишког, касније Патријарха српског Иринеја, априла 2006. године одликован је правом ношења напрсног крста, а на предлог Управе Богословије у Нишу, о. Никола је одликован високим одликовањем Српске Православне Цркве – Орденом Светог Саве другог степена, који му је уручен од стране Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, на Литургији у храму Хиландарског метоха, поводом почетка нове школске године, 2. септембра 2018. године.
Проту Николу и његово свештеничко служење карактерисало је добро познавање богослужбеног поретка и љубав према црквеном појању и црквеном благољепију уопште; а као службеника и наставника педантност и тачност у извршавању поверених му задатака.
Извор: Епархија нишка
