Тридесет треће недјеље по Духовима, Владика Димитрије началствовао је Светом архијерејском Литургијом у Саборном храму у Требињу. Преосвећеном Владици саслуживали су свештеници братства Саборног храма. За пијевницом се налазио хор ”Свети Василије Тврдошки и Острошки”.
Благословом Владике Димитрија, јеванђељском бесједом обратио се отац Немања Дражић. Наглашавајући да сви православни хришћани имају један циљ живота, који је Спасење, отац Немања је појаснио да данашње јеванђељско читање доноси поуку о неопходности жеље за Христом, праћене трудом и изучавањем воље Божије, како би се Христос уселио у човјека као у кућу Закхејеву. Човјек је позван да жели Христа и љествицом врлина да се пење као Закхеј на смокву, како би Христос био с њим. Говорећи о празнику Поклоњења часним веригама Светог апостола Патра, отац Немања је појаснио како се његовим примјером Црква поучава како стећи слободу, тако да никакве вериге, окови, ланци, пријетње и уцјене не спутавају човјека да буде слободан. Једнако као и стицање Спасења – слобода је једино у Христу. Подсјећајући сабране вјернике на подвиге преподобног Ромила Раваничког и светих мученика, које Црква данас прославља, отац Немања је нагласио да је вјерујући човјек слободан и спасен само са Христом.
Бесједећи по Отпусту, Владика Димитрије поучио је сабране вјернике да је данас прва недјеља пута ка свијетлом Васкрсењу Христовом, појашњавајући како је човјек позван да буде бодар, радостан и срећан – јер има част, благодат, милост и свјетлост живота у цркви у којој се може умити, обновити, препородити и постати нови човјек – Божији човјек. Као први услов јавља се потреба да човјек свим бићем, свим срцем, свом вољом, свим умом и свом снагом заволи Спаситеља, и да се потруди да Га, независно о животним околностима среће или туге, препозна и угледа Његов лик – једнако како је Закхеј учино пењући се на смокву. Припремајући се за свијетло Васкрсење Христово, човјек треба да препозна Спаситеља као једину и истинску потребу – како би кроз Њега примао живот, ближње и свијет. Такође, треба све да доживљава кроз Христа, како би Он запосјео човјеково срце, душу и унутрашње биће и Духом Светим поучио човјека како да се односи према самоме себи, према ближњима и свијету. Најважнијим на том путу јавља се сусрет са Небеским Оцем кроз Христа.
