Први број званичног листа Епархије шумадијске започиње традиционалном светосавском посланицом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Јована.
„У Светом Сави сабрана су сва времена, повезани су векови, укрштене су наше историјске судбине и сва наша покољења, што се у овим временима засигурно најнепосредније осећа на Косову и Метохији. Светосавска Црква Христова за све то време достојанствено и одважно сведочи и сведочиће своје неодступно следовање непоткупљивим идеалима Неба, остајући при том на свим овоземаљским голготама уз род Немањин и Савин, неуморно га тешећи и крепећи да издржи и сачека зору сопственог васкрсења“, поручује се у посланици.
Читаоци ће у новом броју пронаћи и текст протојереја Владислава Ципина, доктора црквене историје, који говори о победи Православља над иконоборством, а односи се на сабор из 843. године, који се често у литератури назива и Осмим васељенским сабором.
Текст „Човјек се попео на дрво“ Антонија Конијариса представља одломак из књиге „Бисери из недјељних еванђеља у Православној цркви“, коју Издавачка установа Епархије шумадијске припрема за штампу. Овај чланак тумачи јеванђеље о Закхеју, и у њему се између осталог каже: „Било је нешто неупоредиво јаче од радозналости што је натјерало Закхеја да се попне на дрво. То је била јака жеља да нађе Бога у Исусу. Закхеј је био неспокојан, засићен собом, засићен начином живота којим је живио. Неспокој је увијек био један од знакова човјекове жудње за Богом“.
У часопису се налази и текст „Црква и Евхаристија“ протојереја Бориса Бобринског, у преводу са руског мр Небојше Стевановића. „'У миру изиђимо' не значи крај Божанствене Литургије, већ њен продужетак у другој димензији, када напојени Чашом живота и испуњени благодаћу Светог Духа у Тајни причешћивања као непрекидне Педесетнице, излазимо у свет као благовесници Царства: „Идите, дакле, и научите све народе“ (Мт 28, 19)“, пише протојереј Бобрински.
Уредништво се побринуло да догађај прибрајања лику светих Епископа бачког Иринеја Ћирића не прође неопажено, те стога доноси текст професора Негослава Јованчевића под насловом „Допринос Епископа Саве Вуковића да дело Светог Иринеја вечно траје у нашој Цркви“. „Очигледно је да многобројни лични и богословски доприноси Цркви Светог Иринеја заслужују обзир и у наше време, па и оне речи, када је током такозване Конкордатске кризе говорио – Сматрам да је боље када је Црква само Црква“, закључује професор Јованчевић.
О односу руских писаца Ивана Шмељова и Фјодора Достојевског пише Дарија Парменова. У којим тачкама се додирују „Злочин и казна“ и „Путеви небески“, питање је које покушава да разјасни ауторка у тексту, који са руског преводи Горан Дабетић.
Као и до сада, заступљене су и сталне рубрике (Из летописа Шумадијске епархије, службени епархијски део о променама у Епархији и служењима Епископа господина Јована, Дечија страна).
Извор: Епархија шумадијска
