Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије са свештенством служио је на данас, 19. фебруара, у трећу припремну недјељу пред Васкршњи пост – Недјељу месопусну, Свету службу Божију у Цркви Свете Петке у Махали – Зета.
На малом входу Митрополит је, извршавајући одлуку Светог архијерејског синода Српске православне цркве, одликовао високим чином протојереја-ставрофора о. Зорана Ђедовића, зетског пароха, за његову ревност и истрајност у служењу Господу, Цркви Божијој: “Нека ти ово буде не само награда за твоју дугогодишњу и вјерну службу, за твој труд досадашњи, него и подстрек, и сила Часнога крста, главно оружје свештеничкога чина, да те укријепи и руководи и даље у овој Светој служби, у добром здрављу и у сваком напретку, и у добрим плодовама за твоје свештенослужење. Нека Бог да свако добро и сваку радост. Амин, Боже дај, на многа љета!”
Бесједећи по отпусту Високопреосвећени Митрополит је подсјетио да се полако спремамо за Велики и часни пост прије Васкрсења Христовог, који је међу вишедневним постовима најдужи и траје седам недјеља, јер на такав начин треба да се припремимо, постом и молитвом, да очистимо своје душе и своја срца, да бисмо били што пријемчивији за Божију благодат и милост, Божију свјетлост, истину и правду, да бисмо се сјединили са Господом Христом на празник и да бисмо га што достојније прославили. Владика је указујући на строгост Часног поста, нагласио да он највише захтијева да се никада не узносимо изнад својих ближњих и да их не вријеђамо, ако погријешимо да тражимо опроштај и нарочито напомиње да треба да помажемо оне којима је наша милост и помоћ потребна.
Тумачећи данашње Јеванђеље које говори о Страшном суду Божијем, Митрополит је казао да нам Господ Исус Христос открива какав ће он бити, као и да је он већ присутан овдје.
“Ако гладне нахранимо, жедне напојимо, болесне посјетимо, оне који су у тамници, који су у понижењу посјетимо и помогнемо, ако учинимо добро своме ближњем на било који начин, као да смо Њему учинили и не само као, него Он то потпуно изједначава: ако њима учинисте и мени учинисте. Према томе веома је лако, ослањајући се на ту ријеч Божију, изаћи на Суд и припремати се за Суд Божији”, бесједио је Владика.
Поучивши сабране да пазе своје ближње и да им помажу када је год потреба, а када су у могућности да им помогну, позвао их је да одвоје своје вријеме и пажњу и пруже ближњима своју љубав, доброту, утјеху.
“Према томе, сви имамо могућности за спасење колико год хоћемо. Свакога дана, свакога тренутка нам се нуди да учинимо добро својим ближњима и о томе у току овога Великога поста, који долази, много се говори”, казао је Митрополит и нагласио да иако се подразумијева да је овај пост прије Васкрсења Христовога мало строжији од осталих постова, ипак се то пренаглашава у смислу хране, шта ћемо јести и пити, иако је и то важно, јер треба прије свега своје тијело растеретити од сувишног јела, пића, сувишних разговора…
По његовим ријечима треба растеретити и душу и тијело и усмерити се на оно што је за душу корисно, јер није за душу корисно причање без мјере и смисла, јер ћемо одговарати за сваку празну ријеч коју смо изговарили:
“У ријечи, ако је божанском сољу истином и правдом засољена, има сила која дјелује позитивно и на онога који је изговара и на онога ко је слуша, а празна ријеч она само још већу празнину ствара. И зато би требало да се манемо оговарање и празних прича и сувишне радозналости: шта је ко учинио, рекао, гдје је ко и шта погријешио и тако даље. То је врло често велики дио нашег интересовања, а празно је и тупо и глупо, и нема никаквога смисла. Пост прије Васкрсења Христовог, као и сваки пост, нас позива да тражимо прави истински смисао живота, праву садржину живота, да се духовно обогатимо, да не јуримо само за материјалним стварима, јер су оне пролазне, пропадљиве и трулежне. А оно што је Божије, што је духовно, душевно богатство, када душу своју нахранимо, то је оно што не пропада и то је право истинско богатство.”
Поручивши да треба да се на такав начин богатимо Богом, јер је богат онај који је смјестио Бога у своје срце и у своју душу, позвао је да се на такав начин припремамо и за овај Велики пост, који је на духовном плану већ почео. Црква нас већ двије-три недеље стално подсјећа на овај пост, а та мислена припрема, куда су наше мисли усмјерене, веома је важна. Наиме, ако су усмјерене ка добру, како је казао Митрополит, сигурно да ће нам Бог дати и снаге да чинимо добро, ако нијесу усмјерене на добро онда много губимо.
“Свака добра мисао је богатство и она ствара, свака лијепа ријеч је богатство, и свако позитивно осјећање је право истинско богатство па да се тиме богатимо. Шта има љепше него кад поклонимо нешто од срца ближњему своме, шта има љепше него утјешити онога коме утјеха треба, нахранити гладнога, одјенути онога коме недостаје одјећа… Имамо свуда око нас те прилике да помогнемо својим ближњима и да на такав начин постимо пост, да на такав начин свједочимо своју вјеру, као што рече Господ: Ако виде људи да имате љубави међу собом, сви ће познати да сте моји ученици. Ми јесмо хришћани и то треба и на дјелу да покажемо.”
На крају свог обраћања Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије позвао је вјерни народ да поводом празника Светога Симеона Мироточивога, следеће недјеље, дође у Подгорицу, на Свету службу Божију и свенародну литију:
“Да благословимо наш главни град, да се саберемо, да се објединимо и подсјетимо на ону борбу коју смо имали када је Црква била угрожена и када је била стављена ван закона, па је Бог погледао на свој народ. И Бог и свеци су помогли, притекли у помоћ и објединили наш народ, тако да је народ извојевао једну велику побједу. Не знам како ће то тумачити људи и како ће то користити, али то је било Божије дјело. Јесте да смо сви ми помало учествовали, али да не би Божије помоћи, и да не прискочише свеци Божији, не би од тога ништа било.То би пропало, као што многе друге ствари пропадају, али да се подсјетимо кад се у Бога поуздамо и кад призовемо свеце Божије у помоћ, и када се само на Бога и на свеце ослонимо, ту је онда сигурна и потпуно помоћ Божија.”
