Али, да не би ова прича остала недоречена и нејасна, објаснићу је. Дакле, треба помагати другом човеку, али не можемо се са сваким човеком молити Богу.
Разни екуменисти говоре: молите се Богу, станите [заједно] ви који верујете овако, ви који верујете онако, ви који верујете у било какве богове и у ко зна шта. Не можемо се заједно молити Богу. Ми, православни хришћани, можемо се молити само са православнима, јер исту веру имамо, исто крштење, исте Свете тајне, исту духовност, исто просвећење у Светом крштењу и исту Тајну рукоположења у светим тајнама ђаконске, свештеничке и епископске службе. Значи, имамо једну црквену јерархију, благословену јерархију која може да врши Свете тајне управо како их Црква благосиља. Данас нам се намеће да није важно како и у шта верујемо. Покушавају да направе једну светску религију, што за нас православне није прихватљиво. Ми хоћемо да помогнемо да и други буду православни, али само уколико они то желе. Не може се бити православан на силу. Са друге стране, нећемо да одступимо ни једну једину јоту од свога светог Православља. Наша је мисија да то сведочимо, да вери православној поучавамо наш народ, без икаквог фанатизма. Православље је наша Истина, која постоји већ две хиљаде година. Ми га чувамо и то ћемо чинити, ако Бог да, до Другог доласка Христовог. То је наша мисија.
