Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом служио је 25. марта 2023. године свету архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Чајничу.
Саслуживали су протојереји-ставрофори проф. др Владислав Топаловић, архијерејски заменик, Момир Васиљевић, Александар Топаловић, архијерејски намјесник вишеградско-гораждански, проф. др. Ненад Тупеша; протојереји Душан Андрић, архијерејски намесник србињски, Љубомир Пријовић, ректор Богословије у Фочи; ђакони Младен Максимовић и Угљеша Скоко.
Уследила је промоција Чајничког Јеванђеља, које се налазило у Београду осамнест месеци на рестаурацији. Тим поводом, Високопреосвећени је похвалио све учеснике историјског процеса обнове како саме иконе Богородице Краснице тако и Чајничког четверојеванђеља и доделио Златни орден Светог Петра Дабробосанског г. Драгану Давидовићу, директору Републичког секретаријата за вере; протојереју Драгиши Симићу, пароху друге парохије чајничке и старешини храма; др Радовану Пилиповићу, директору Архива Српске Православне Цркве у Београду; као и чајничком Црквенопштинском управном одбору.
Промоција Чајничког четверојеванђеља почела је након свете Литургије обраћањем протојереја-ставрофора проф. др Владислава Топаловића, који је поздравио Високопреосвећеног Митрополита, свештенство, начелника Општине и све сабране у име Господње, упознао их са данашњим историјским догађајем у светлости инсинуација, насртаја и напада из Сарајева и истакао значај рестаурације Чајничког четверојеванђеља и самог његовог садражаја. Чајничко Јеванђеље је, прије свега, руком написана Ријеч Божја, а не само рукописна књига, истакао је протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић.
Уследило је обраћање др Радована Пилиповића, директора Архива Српске Православне Цркве у Београду, где је у Одељењу за рестаурацију и конзервацију обављена рестаурација. Директор Пилиповић је истакао значај рестаурације за само Четверојеванђеље које је било нападнуто од штеточина који су претили да га униште. Истакао је велики значај цркве у Чајничу, њену историјску, црквену, културну и националну димензију: – Чињеница да се у ризници ове цркве чува толико рукописних и старих штампаних књига све говори. Чајниче је један од духовних и културних центара наше Цркве и нашег народа. Наша правна и домаћинска обавеза била је да учинимо све да сачувамо од уништења овај толико важан и значајан рукопис.
Директор Републичког секретеријата за вере Владе Републике Српске г. Драган Давидовић је истакао правни, односно законски оквир по којем је Чајничко Јеванђеље са благословом Високопреосвећеног Митрополита г. Хризостома и заједничком сарадњом изнесено и предато на рестаурацију: – Данас смо сви заједно срећни и поносни. Једно велико дјело смо завршили, али ћемо наставити, ако Бог да, да се и даље бринемо за свеукупну црквену и националу баштину српског народа.
Уследила је беседа митрополита Хризостома:
– Припремајући се да данас дођемо у Чајниче размишљали смо о томе како и којим ријечима да вам се обратимо. Ово је риједак и посебан дан и догађај који нас је сабрао у и око овог светог храма. Закључили смо да прије свега одамо славу и хвалу Господу за овај велики дан и догађај, да заблагодаримо Богу што нас је благословио да у вријеме нашег служења вама и овој предивној и чудесној Митрополији дабробосанској обновимо и сачувамо од даљњег пропадања како наше Чајничко Јеванђеље тако исто и саму икону Богородице Краснице и овај свети храм. Велика су ово и чудесна дјела. Можда нама то сада не изгледа толико важно и битно, али са историјске дистанце, браћо и сестере, ово ће бити итекако значајно и вредновано. Нека је слава и хвала Господу за све! Исто тако желимо да захвалимо и људима који су нам директно и индиректно помагали, сарађивали и сарађују са нама у овој духовно и материјалној обнови. Нека им Господ многоструко врати у његовом дару милости и доброте у свим данима њихова живота.
Браћо и сестре, на нашим просторима, свуда гдје су наши свети преци вијековима живјели и молили се, ницали су манастири и цркве. У њима се наш вјерни народ учио вјери, страху господњем и побожности. Осим тога наши свети преци су се у нашим манастирма и црквама образовали и описмењавали. Писали су нове или су преписивали старе књиге за богослужбене потребе. Постојале и радиле су многе манастирске школе у којима су преписиване књиге: јеванђеља, молитеници, октојици, минеји… Једна од тих светих и сакралних рукописних књига је и ово пред вама рестаурисано Чајничко Јеванђење. Заједно са другим рукописним и штампаним књигама и иконама ове наше древне светиње оно чини једну цјелину нашег писаног наслијеђа.
Ми, браћо и сестре, нисмо, као неки, народ без корјена. Ми имамо корјене наше црквене писмености и књижевности. Најстарије рукописно Јеванђеље је оно кнеза Мирослава настало на тлу данашње Херцеговине, или шире говорећи на овим нашим данашњим просторима. Тако и ово Чајничко Јеванђеље написано је на овим нашим српским етничким просторима. И поред те историјске и ван сваке сумње чињенице неки, који су и без корјена, као тикве без корјена и писане културе смислише причу о другачијем идентитету овог Јеванђеља. Данас славимо Бога за изобиље Његове милости и доброте. Оно јесте наше и поносимо се њиме као и цијелим Чајничем. Овдје пред нашу чудотворну икону Пресвете Богородице Чајничку Красницу годима и вијековима хиљаде људи долази да од Ње и преко Ње траже милост и помоћ Божју. Њиховом вјером, надом и љубављу и Њеним посредништвом и заштитом, Господ услишава мољења и молитве свих оних који к Њој припадају, како у прошлости тако и данас.
Извор: Митрополија дабробосанска
