Празник Преподобног Симеона Дајбабског молитвено је прослављен данас, 1. априла, у манастиру Успенија Пресвете Богородице на Дајбабској гори код Подгорице, гдје почивају мошти овог Божијег угодника.
Свету архијерејску литургију је служио Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће великог броја вјерника.
Поводом ктиторске славе манастира Дајбабе, благосиљан је и пререзан славски колач, а у архипастирском слову Митрополит Јоаникије је подсјетио на везу Преподобног Симеона са Кијево-печерском лавром, гдје се школовао, замонашио и добио име Симеон по Светом Симеону Мироточивом. У тој знаменитој лаври он се духовно формирао, усавршавао и надахнуо, гледајући Свете кијево-печерске подвижнике и упознавајући историју ове лавре, која је ризница духовности не само Украјине, Русије, него и цијелог православља.
“Учио се на житију Преподобних и богоносних отаца кијево-печерских: Антонија и Теодосија, Нестора Љетописца и осталих Божијих угодника чије мошти почивају у пештерама те велике свете обитељи – преко 120 кивота Светих почива под сводовима те светиње. И можемо слободно рећи да се тим Светим Божијим угодницима придружио и Преподобни Симеон Дајбабски својим светим моштима и овај његов ћивот је један од тих ћивота Кијево-печерске лавре, велике светиње која је данас нападнута”, бесједио је Митрополит.
Нагласивши да нам је ова знаменита светиња свима у срцу, Владика је исказао и свој став да вјерује да је послије Храма Васкрсења Христовога, она најзначајнија светиња у цијелом православљу. Осврнуо се и на страдања игумана кијево-печерског Владике Павла, који је данас у затвору, братије која је ислеђивана и гоњена, а који су се сабрали око Блажењејшега Митрополита Онуфрија и трпе и свједоче своју вјеру и вјерност Цркви Божијој и канонском предању.
Указујући на вјеру Блажењејшега Митрополита Онуфрија, главе Украјинске православне цркве, истакао је да он у свему подсјећа на нашег блаженопочившег Патријарха Павла како са смирењем, али храбро, прихвата, са својим архијерејима, гоњења и страдања на славу Божију, трпећи искушења, не осуђујући никога, праштајући свима:
“Они свједоче да су истинска и једина православна Црква у Украјини, вољена Црква која је данас на голготи са Христом, али голгота Христова ослобађа и води ка васкрсењу и измирењу, ка побједи православља над свим јересима, јеретицима, незнабожцима, лажним пропагандистима и лажним родољубима. Драга браћо и сестре, ми смо се данас помолили овдје опет за Украјинску православну цркву, посебно за Кијево-печерску ларву, за Митрополита Онуфрија, Владику Павла који је у затвору и за остале архијереје Украјинске православне цркве, за свештенство и монаштво, да Бог и Мајка Божија сачувају ту велику светињу.”
Високопреосвећени је поручио да ће она власт која удари на Цркву, поломити зубе и обрукати се и да и ми то свједочимо:
“Молимо се Богу да они истрпе на путу Христовоме, јер они ће побиједити не силом оружја и не било каквом земаљском силом или политиком, него ће побиједити вјером, истином Божијом, правдом и љубављу, добротом, праштањем. И будите сигурни да ће њихово страдање за Христа бити благословено и на понос цијелога православља.”
Говорећи даље о житију Светог Симеона, Митрополит је подсјетио да је рођен на Цетињу у доњокрајском братству Поповића (шира породица Јабучанин) те да су Поповићи били свештеници с кољена на кољено вјерни светородној лози Петровића и у најтежи временима.
Владика Јоаникије је казао да је пламен који је Свети Симеон Дајбабски примио, духовни огањ који је загријао његово срце, огањ благодати и милости Божије и да је он тај огањ чувао, распаљивао у својој души и свједочио светост вјере православне, да је подигао ову светињу и да васкрсава људске душе.
Један од најљепших записа и свједочанстава о Преподобном Симеону Дајбабскоме је написао његов млађи савременик Преподобни отац Јустин Ћелијски који је говорио да је он свијетло лице Црне Горе, али и цијелог православља.
“Дивио се његовом подвижничком животу и његовом духовном искуству и свакако отац Јустин, као млади монах и професор, од њега је много научио. Треба и то рећи да је Преподобни Симеон био један од најобразованијих људи тада у Црној Гори, али то није много истицао. Своме народу се обраћао једноставним ријечима и поукама и тајну Божију је приближавао сваком срцу, и дјетету и старцу, и образованом и необразованом, и зато је био такав духовни пастир који је свјетлио своме народу у вријеме свога живота. А ево видимо да га је Бог прославио и послије његовога упокојења, као и многе друге Божје угоднике”, казао је Митрополит црногорско-приморски.
Поучавајући сабране да је ова пета субота Часнога поста – субота акатиста, јер се на светим богослужењима чита Акатист Пресветој Богородици, у спомен милости Божије коју је Господ изливао молитвама Пресвете Богородице на своју Цркву у најтежим временима и искушењима кроз цијелу историју, нагласио је да чудеса и заступништво Пресвете Дјеве Богородице над Црквом Божијом, над верујућим народом, никада не престају:
“Како ће мајка заборавити пород свој, а Пресвета Дјева Богородица је Мајка свих православних хришћана. Она их приводи Сину своме и Спаситељу нашем Господу Исусу Христу и ослобађа од сваке биједе и зла. Она је брза помоћница свима онима који је призивају.”
Додао је да је Преподобни Симеон Дајбабски, ктитор ове свете обитељи, ову јединствену цркву посветио Успенију Пресвете Богородице:
“И ми смо се данас овдје сабрали баш на његов спомен, а у суботу која је посвећана Пресветој Богородици, да се пред његовим моштима помолимо, јер је њега Бог пројавио као новога заступника Цркве Божије и чудотворца и исцјелитеља и утјешитеља због његовога светога живота. Поштован је као свети Божији угодник још за вријеме свога живота овдје на земљи, али се његово благодатно заступништво нарочито пројављивало послије његовога упокојења. Од када је наша Света црква њега причислила лику Светих, овдје се умножава овај велики и дивни сабор, посебно на дан његовога спомена, али ријеке народа притичу њему током цијеле године.”
На крају честитајући празник и славу, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је пожелио да овај празник свима донесе радост, здравље и душе и тијела:
“И нека би вам овај Часни пост био на спасење и радост и на духовно обновљење, да бисмо Васкрсење Христово дочекали у радости и у међусобној љубави, измирени са свима. Измирени са својом савјешћу, са својим ближњима и са Богом, да бисмо се објединили око Васкрслога Христа и да би нас Господ учинио саучесницима Његовога Васкрсења и Његове побједе над смрћу и Његове вјечне славе. Молитвама Преподобног оца нашега Симеона Дајбабскога, Господе Исусе Христе Боже наш помилуј и спаси нас. Амин!”
Празнично сабрање у Дајбабама настављено је славском трпезом љубави.
