На Лазареву суботу, Владика Димитрије началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Храму Рођења Пресвете Богородице у Љубињу, а саслуживали су јереји: Дејан Грчић, Ратко Зубац и јерођакон Стефан.
Јеванђељску бесједу Владика Димитрије почео је нагласивши да је Ријеч Божија жива, животворна, силна – створила је свијет из небића у биће. По ријечима отаца, воља Божија –изражена кроз Ријеч Божију – добила је суштину, осуштинила се, и настао је читав свијет. Зато Света Литургија почиње читањем Ријечи Божије – како би се Ријеч дотакла људског срца и изродила вјеру. Данашње Јеванђеље показује како Ријеч Божија има силу да васкрсне четвородневног мртваца. Владика је појаснио како срце човјеково може на два начина доживјети описано чудо: једни су повјеровали, јер се дивно, и никад прије виђено, чудо васкрсења четверодневног Лазара дотакло њиховог срца; а други су у истом том тренутку одлучили да га убију. То је човјекова слобода, распон његовог срца – може да се стропошта у пакао и може да се попне на небо; може бити нечовјек, а може бити попут Светог Василија и многих других светих. Како ће човјеково срце одговорити на љубав, Ријеч и свјетлост Божију, у томе лежи човјеково спасење и смисао хришћанскога живота.
По Отпусту, Владика је појаснио да је данашњи празник мала Пасха, предизображење Васкрсења Христовог, радости и дана у којем је Христос људима дао живот вјечни. Позивајући сабране вјернике да следеће седмице уложе труд долазећи у цркву, Владика је објаснио да хришћани читаву годину живе од великих дана који управо наступају. Долазећи у цркву, човјек прима нешто надумно и надразумно, то је благодат, милост и љубав Божија која рађа плод и радост у срцу.
