Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је са свештенством, на Васкршњи понедељак, 17. априла 2023. године, свету архијерејску Литургију у цркви Вазнесења Господњег, у Шипачну код Никшића.
Преосвећени Епископ Методије је, потом, служио парастос поводом годишњице упокојења Владимира Дурутовића, који је био предсједник ЦО Никшић и обављао дужност генералног директора Директората за енергетику и енергетску ефикасност у Министарству капиталних инвестиција Владе Црне Горе.
Члановима породице, родбини, пријатељима, колегама покојног Владимира обратио се Владика Методије, наводећи да смо сви ми родбина, иако нас није једна мајка родила, јер се сви рађамо у Христу Васкрслом, Кога данас прослављамо.
„Наш живот овдје, на земљи је, свакако, у то се давно људски род увјерио, пролазан и привремен и завршава се, прије или касније, како је коме промисао Божја одредила. Али, пошто гроб није последња станица, а то нам говори и овај празник и смисао наше вјере – Васкрсење Христово, ми тугујемо привремено за оним што пролази и од којих се раздвајамо, али то није туга и очај који нема никакве наде, нити икаквог другог очекивања, јер, овдје, још, на земљи кад осјетимо присуство Божје, кад осјетимо милост Његову и благодат, ми смо, већ, предокусили то је залог Царства будућег и будућег живота, који слиједи после овог тужног и плачевног, тегобног, кроз који, понекад, провије нека срећа и радост, али, углавном мукотрпног живота“, казао је Епископ Методије.
Додао је да Онај Који је, по својој природи и суштини, апсолутна другост од своје творевине, а то је Бог љубави Света Тројица, Он је из своје љубави створио све видљиво и невидљиво, све што постоји, а не по каквој нужности или морању.
„Он је то урадио јер је хтио, а Јеванђеље које је смо данас слушали у цркви, његове прве ријечи које смо чули су гласиле: Бога није видио нико никада; по својој суштини и природи Бог као апсолутна другост Он почиње тамо гдје се завршава наше поимање и гдје запире, као што каже Његош, наше познање. Али, из своје љубави превазишао је своју божанску природу која Њега никако и ни по чему не ограничава, сишао је овдје у матицу живота и на наш начин постојања, узевши природу људску на себе, друго лице Свете Тројице, Христос Бог наш и Спаситељ и постао раван нама и исти као ми у свему, осим у гријеху. На тај начин, у личности својој сјединио је оно што је пролазно, та људска природа пропадљива и божанско које је исто саставни дио Његове личности, та божанска природа и тиме спасио и осмислио и дао нам наду, а по томе јесмо створени, по лику Божјем, нама људима пролазнима дао наду на вјечно постојање и на живот вјечни уз један услов – да вјерујемо у Њега као Васкрслог Бога“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Његово Васкрсење, навео је Владика будимљанско-никшићки, не бисмо могли прослављати с радошћу када то не би био залог нашег васкрсење.
„Џаба бисмо се ми Његовом васкрсењу радовали ако то не би био залог и нашег васкрсења и васкрсења свега онога што постоји, и што је створено, Христовим васкрсењем васкрсава. Ми који смо се окупили око овог гроба у којем почивају и Никола и Радуша, али и брат наш Владимир, чија је годишњица данас, годину дана од његове трагичне смрти и прекида његовог живота, ми нимало нећемо да очајавамо и да тугујемо, мјерећи нашом људском мјером и просуђујући како ће ко и гдје да буде оном животу. Једино што нас може спасити, а то сигурно нису наша дјела и није наш начин и стил живота, колико на кантару ћемо да претегнемо добрих а колико лоших дјела, свакако, то није разлог да не тежимо ка добру“.
„Оно што ће да претегне, што ће да нас спаси све заједно, и Владимира и нас све окупљене, и његове дједа и бабу, све људе који овдје почивају на овом гробљу и који почивају свуда, јесте бескрајна и безрезервна љубав Божја и Његова милост. Зато, колико год да имамо туге у срцу свом због растанка са онима које волимо увијек провијава, у мјери у којој вјерујемо Христу и Његовој милости и љубави, провијава и радост будућег сусрета гдје ће се судити по милости Божјој онима који буду милостиви, а знамо какав је живот имао Владимир и какво је његово срце било милостиво, који никад никоме судио није, који је само добро желио другоме да учини, више и понајприје, него себи самом. Зато смо увјерени, да та његова милост ће бити мјера оног суда Божјег и Његове милости у онај последњи дан, ако Бог да“, казао је Епископ Методије, поручивши да зато не смијемо туговати, очајавати ако трунку вјере имамо у милост и љубав Божју ни због кога, па ни због себе како год да смо грешни и пали.
Треба, по ријечима Владике Методија, увијек да гледамо горе, ка Христу Богу нашем, Који је наше Васкрсење, живот и покој оних који су уснули, а и нас у дан кад уснимо и одемо Богу на истину.
Нека је покој души брату Владимиру.