Бечки истраживач помоћу ултраљубичасте фотографије пронашао древни библијски фрагмент на сиријском из касне антике – „Пројекат палимпсеста на Синају“ посвећен је рукописима из манастира Свете Катарине на Синају.
Беч, 6. април 2023. - Историчар из Аустријске академије наука направио је спектакуларно откриће у Ватикану: уз помоћ ултраљубичасте фотографије, средњовековни истраживач Григориј Кесел открио је један од најранијих превода јеванђеља у тамошњој библиотеци. На једном рукопису преко којег се поново писало, налазио се – у почетку невидљив – мали фрагмент рукописа сиријског превода са грчког, који је написан у 3. веку и копиран у 6. веку, како је Аустријска акеадемија наука објавила у емисији на Велики четвртак (по западној пасхалији, 11.4.203).
„Пре око 1.300 година писар у Палестини је узео књигу јеванђеља са исписаним сиријским текстом и избрисао је“, наводи се. Пергамента је у пустињи у средњем веку било мало, па су рукописи често поново коришћени. Такви преписани документи називају се палимпсестима.
„Традиција сиријског хришћанства познаје неколико превода Старог и Новог завета“, рекао је проналазач Кесел. До недавно је било познато да само два рукописа садрже старосиријски превод Јеванђеља. Фрагмент рукописа који је сада пронађен још је један текстуални сведок. Григориј Кесел га је, користећи ултраљубичасту фотографију, идентификовао као трећи слој текста, односно двоструки палимпсест, у рукопису у Ватиканској библиотеци, а који пружа „јединствен приступ веома раној фази у историји текстуалног преношења Јеванђеља“. Што је више превода познато, то више наука сазнаје о изворном тексту Јеванђеља, објаснила је Аустријска академија наука.
Један век старији од Кодекса Синаитикуса
Клаудија Рап, директорка Академијиног Института за средњовековна истраживања, истакла је да је сиријски превод из 3. века написан најмање век пре најстаријих сачуваних грчких рукописа, какав је по важности Кодекс Синаитикус. Кеселово откриће доказује „колико продуктивна и колико важна интеракција најсавременијих дигиталних технологија може бити у основним истраживањима када се сретне са средњовековним рукописима“, рекла је радосно гђа Рап.
Бечки научник је на челу „Пројекта палимпсеста на Синају“, који има за циљ да вековима старе, вредне рукописе палимпсеста чувеног манастира Свете Катарине на Синају, у Египту, поново учини читљивим и доступним у дигиталном облику. До сада су дешифрована 74 рукописа, међу којима и недавно и фрагменти трећег рукописа са преводом јеванђеља на старосиријском језику.
Аустријска академија наука постоји од 1847. године. Данас има више од 760 чланова у 25 истраживачких института и око 1.800 запослених у областима иновативних основних истраживања, интердисциплинарне размене знања и комуникације нових сазнања. Међу дописним члановима су теолози Пол Зуленер и Георг Браулик, јудаиста Гинтер Штембергер и стручњак за верско право Герхард Луф. (Информације: www.oeaw.ac.at).
Превод с немачког редакција портала "Ризница"
Извор: Кathpress.at
