Речено једноставним речником, време хришћанског поста је време рада на себи. Циљ поста је свакако дубљи, и има више аспеката, али оно што је очигледно и што прво примећујемо јесте да се човек осећа лепше, срећније и испуњеније док пости, односно ради на себи. Зашто? Одговор је једноставан. Разне врсте одрицања које пост подразумева, јачају људски карактер, а снажан карактер обезбеђује човеку осећај поноса и достојанства, што га чини задовољним и испуњеним.
У овом времену апсолутних слобода и права, људски род је у доброј мери заборавио на пост и радост коју он доноси. Човек у жељи да досегне, макар и делимичан, осећај среће, све слободније приступа различитим врстама опијата, играма на срећу и
многим другим начинима који му на кратко време обезбећују осећај радости. Ипак, дугорочно, човек постаје роб својих жеља, упада у замку страсти и тиме слаби свој карактер. Као последицу, човек губи свој осећај поноса и достојанства. Трајни осећај радости и задовољства код таквих особа нестаје и могуће га је постићи само привремено, подвргавајући се страсти која га је обузела. Тиме човек упада у круг зависности из кога тешко може пронаћи излаз, а у коме очигледно пати.
Имајући све ово у виду, ми православни хришћани треба да заблагодаримо нашим прецима и великим оцима наше Цркве, што су нам наш хришћански пост сачували неокрњен све до данашњих времена и предали нам га да се њиме радујемо и спасавамо. Зато, искористимо време поста и учинимо да наша душа, наше срце и наше цело биће почивају у осећају среће, радости и задовољства.Нека наступајући празник Христовог Васкрсења осветли наш ум да може препознати тајне којима се можемо уздизати до мере раста висине Христове.
Христос Васкрсе!
Ваистину Христос Васкрсе!
Протојереј Јовица Ћетковић, уредник
Извор: Епархија канадска
