Радост васкршњег празника исијава из страница нове Светигоре, 311. броја образника за вјеру културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске.
На првим странама је васкршња Посланица Српске православне цркве, а онда слиједи вијенац од три васкршња текста: посљедње васкршње бесједе блаженопочившег митрополита Амфилохија из 2020. „Да се сви просвијетле свјетлошћу Христовог васкрсења“; бесједе митрополита Сергија (Страгородског) „Васкрсење Христово и васкрсење Лазарево“ и одломка из предавања блаженопочившег владике Атанасија (Јевтића) „Васкрсење мртвих, други долазак Христов и Суд“. Обиљежавању друге годишњице упокојења владике Атанасија посвећена је репортажа „Сав је био око које гледа Христа“.
Публикован је интервју са Његовим високопреосвештенством митрополитом црногорско-приморским господином Јоаникијем поводом годишњице Мартовског погрома на Косову и Метохији 2004, у коме он поручује да се српски народ и СПЦ никад неће одрећи Косова и Метохије. Митрополит Јоаникије се на литургији у Подогрици 30. марта молио за страдалног митрополита Онуфрија и његову паству, те се и та бесједа нашла међу Светигорине корице. У вези са државним терором над Украјинском православном црквом објављено је и саопштење патријарха српског господина Порфирија.
Страдање и васкрсење иду заједно. „Света дјеца – мученици“, назив је слова теолога Јовице Вукасовића на отварању изложбе слика Петра Лубарде „Крагујевац 1941“. А о страдању дјеце Момишићких мученика и овогодишњој прослави тог празника у Момишићима казује фото-репортажа „Мученичка жртва даје нови живот и снагу православној вјери“. О снази православне вјере какву је имао митрополит Амфилохије, који је дух обнове пренио чак и на други континент у Аргентину, за Светигору говори протојереј Бранко Станишић, парох у аргентинској провинцији Ћако.
Богатство и шароликост овог васкршњег броја употпуњују научни текстови везани за палеографију, историју, просвјету. Текст „Установљени метеријални докази српске државности у Црногорском приморју у 9. вијеку“ потписују др Милена Мартиновић и др Виктор Савић. Ту је и излагање др Васиља Јововића „Јубилеј 160 година Цетињске богословије“, затим други дио студије Драгана Радомана „Улога и значај митрополита Висариона Љубише у уређењу црквено-просветног живота“ и интересантни чланак Николе Милованчева „Андрија Ерцеговић, Србин католик из Боке – оснивач српске цркве у Галвестону“. Објављен је други дио приказа књиге Светог Никодима Агиорита „Невидљива борба“ из пера Рада С. Булајића.
Светигора је поменула недавноупокојена чеда наше цркве проф др Марка Вишића и Драгану Николић. И на самом крају су незаобилазне рубрике Архив и Љетопис најважнијих догађаја у Митрополији црногорско-приморској од претходног броја Светигоре. Један од тих догађаја је братско сабрање свештенства, игумана и игуманија наше Митрополије, са којег је саопштење дато интегрално.
Марија Живковић
