.jpg)
Митрополит Јоаникије: Кад је дошло вријеме да се бране светиње и ми смо кренули стопама Митрополита Данила Дајковића
Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије освештао је данас, 27. маја, обновљени Храм Светог Николе у Друшићима у Ријечкој нахији, родном мјесту блаженопочившег Митрополита Данила Дајковића, а потом у њему са свештенством и вјерним народом, одслужио Свету архијерејску литургију.
По заамвоној молитви, пререзан је славски колач и одслужен помен прецима блаженопочившег Митрополита Данила, чији земни остаци почивају на гробљу у порти Храма Светог Николе.
Говорећи о Христовом Вазнесењу, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је подсјетио да се Господ послије свога распећа и смрти на крсту, јавио као побједитељ смрти: васкрсао је силом свога Божанства и показао нам се у људској природи, свједочећи да је Његова људска природа, то јест наша природа, побиједила смрт. Нагласио је да је Његово васкрсење и наше васкрсење јер нас је Он силом свога васкрсења учинио саучесницима Његове побједе над смрћу и Његове вјечне славе. Господ се вазнио на небо и сио са десне стране Бога и Оца, што, објаснио је, не треба схватити у просторном смислу, јер је десна страна по Светом писму страна највеће части и славе
“И тамо је наша природа – људска природа Господа Исуса Христа, која је иста као и наша природа. И то је наша Небеска перспектива! Ако човјеку одузмете тај поглед и ту перспективу и могућност да се успиње ка слави Божијој, он ће да тоне у мрак и ништавило, у таму и свако зло, и у јаде, као што то често видимо”, бесједио је Митрополит, подсјетивши на светитеље из рода нашега, који су постали саучесници славе Божије трудећи се да иду увијек Христовим путем, од Светога Јована Владимира, Светога Саве, Светога Симеона Мироточивог, Светог Василија Острошкога па до новојављенога Божјега угодника Мардарија Ускоковића родом из Корнета…
Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је казао да је ово данашње сабрање у наставку великога Господњег празника Спасовдана, који је завјетна слава овога храма и села, показатељ каква је сила и љепота и слава наше свете вјере. По његовим ријечима Цркви Светог Николе у Друшићима је показатељ како су наши преци држали своју вјеру. што обновом ове светиње данас чине и њихови потомци:
“Колико је требало слоге, љубави, прегнућа, трошка, али и знања, да се у оно вријеме подигне овакав величанствен сеоски храм, коме није мане да се налази и у великом граду.”
Подсјетивши на тадашње тешке и оскудне услове живота, Владика је нагласио да су тада људи благодарили Богу на свему и били богати са оно мало земаљскога што је човјеку потребно. Богати духом, држећи до најузвишенијих вриједности вјере, части, поштења, доброте, љубави, жртве за ближње, жртве за отаџбину и свој народ.
“Слава Богу, ваши свети преци подигоше овај дивни храм за понос овоме мјесту и за његово освећење и за сваки благослов свима који овдје живе. Иако се народ доста раселио, а у једно вријеме, ако ћемо поштено, и од Цркве отуђио, даде Бог опет да се људи саберу и да се овај свети храм обнови. Радило се десетак година на овој обнови и све што је урађено је лијепо и оно што је најважније радили сте са великом љубављу и оданошћу. И Бог ће благословити све вас који сте учествовали у обнови овога светога храма, а надамо се и све оне који су везани за њега, који га љубе и воле и иду путем својих предака.”
Нагласивши да је овај свети храм велико завјештање, Митрополит је истакао да су из овога мјеста потекли многи заменити људи и посебно се присјетио блаженопочившег Митрополита Данила Дајковића, кога је запамтио као честиту, мудру и свету старину. Наглашавајући да је он био митрополит у најтежим временима, подсјетио је на његове ријечи упућене Светом архијерејском синоду по доласку у Црну Гору: Затекао сам вјеру у Црној Гори као огањ под пепелом и моја је дужност да тај огањ како тако сачувам. Иако се народ много отуђио, тај огањ још грије душу овога народа па се надам у Бога да ће доћи вријеме да се тај огањ распламса и освијетли лице Црне Горе.
“Пророчке ријечи, дивне ријечи, библијске ријечи! И он је сачувао вјеру, сачувао и светиње. Мало смо заборавили, али треба се сјетити, да је он многе храмове обнављао и много учинио. Иако је већ био у подомаклим годинама и када је дошао за Митрополита, Бог му је дао снаге да испуни своје велико дјело и све то запечати бранећи Његошеву мисао и завјештање – Ловћенску капелу, бранећи част и образ Црне Горе. Није могао одбранити капелу, али се јуначки у најтежим временима борио, подржан од најмудријих из нашега народа – међу њима понајвише од Петра Лубарде, вашега овдје земљака и комшије”, казао је Владика Јоаникије.
У прилог томе колики је значај те његове борбе, навео је да се ни ми не би тако лако могли сабрати око наших светиња да није била Митрополита Данила Дајковића и његове борбе против рушења Ловћенске капеле и Његошевог гроба и аманета.
“На шта би се ми данас ослонили? Кад је дошло вријеме да се бране светиње и ми смо кренули стопама Митрополита Данила, али Бог је дао нису са нама били само интелектуалци, мали број људи, него је Бог благословио цио народ. А био је са нама и Митрополит Данило, био је и биће, и са вама је данас овдје. Он је једна свијетла личност у нашој историји и треба да се тиме поносите”, поручио је Митрополит Јоаникије.
Честитајући празник Вазнесења Господњега, завјетну славу овога села и обнову храма, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је благословио све оне који су се потрудили око обнове, заједно са онима који су овај свети храм градили и заједно са онима који ће се и даље старати о томе да он буде жива Црква Божија.
Заслужнима за помоћ у обнови Храма Светог Николе додијељене су захвалнице: инжењеру Радовану Радовићу, постухумно инжењеру Видосаву Стругару, ЦЕДИСУ – директору Владимиру Чађеновићу, Јавном предузећу “Морско добро Будва”, грађевинском стоваришту “Вукшић” из Грбља, предузећима: “Намос Дајковић”, “Цар инвест” из Грбља, “Браћа Магуд” из Грбља, “ЈУ брив” из Грбља, “Јадрански сајам Будва” и “Кипс”.
Колика је радост данашњег сабрања потврђује и то што су мјештани овога села још од времена кад је храм саграђен, имали свега два-три пута благослов архијерејске Литургије. Једну од тих ријетких служби служили су својевремено заједно блаженопочивши митрополити Данило и Амфилохије.
