.jpg)
У мартовско-априлском 390. броју "Православног мисионара", званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, објављен је разговор са Винком Мариновић, новинаром и водитељем РТС-а, са којом је разговарао катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила.
*Поштована Винка, на самом почетку нашег разговора, замолио бих Вас да се представите читаоцима мисионарског гласила Српске Православне Цркве, уз молбу да са нама поделите и своја сећања на прве кораке црквеног живота?
По образовању и професији сам новинар, завршила сам Факултет политичких наука и Географски факултет. Црквени живот је уткан у цео мој живот - рођена сам у Београду, а породица мога оца потиче са Златара, мајчина породица са Златибора, тако да је српска традиција у нашем случају део колективног сећања, али и основа породичног живота и васпитања.
*Будући да припадате генерацији у којој је верска настава поново враћана у образовни систем, да ли сте похађали часове верске наставе и како сте доживљавали то учење науке Божје?
Моја генерација је прва која је у београдским гимназијама имала опцију одабира верске наставе. Велики број мојих пријатеља из разреда похађало је часове верске наставе, док се други део определио за грађанско васпитање. У гимназији смо стекли широко образовање из друштвених предмета попут логике, социологије, филозофије, књижевности, а верска настава је за нас била новитет. Ја сам је доживела као могућност учења о вери, која је свакако била укорењена у мом породичном животу. На часовима смо почели да учимо основне молитве, па се увек сетим тог доба када на служби чујем молитву Богородици или „Тебе појем“.
*Потичете из породице у којој се негују праве вредности живота, а пре свега, хришћански живот. Дивна је и јединствена прилика да своју породицу сагледате као домаћу Цркву и упознате нас са неким особеностима?
Потичем из традиционалне српске породице, а и са очеве и мајчине стране цела породична линија има исте карактеристике – то су једноставни људи, пореклом са планине, са села, људи који у себи имају усађен верски календар, па се не може десити да забораве на неки празник или обичаје који их прате. Откад се памти, у свим условима, слави се слава Свети Лука, пости Бадњи дан, Крстовдан, Велики четвртак, славе Божић и Васкрс по православним обичајима, тако да су то сећања и навике усађене у душу. Оно што је благодатно је што су са годинама и образовањем многи од нас стекли могућност верског образовања. Тако су наша деца добила и објашњења за многе обичаје за које су им баке и деке говориле да „тако треба“.
*Живимо у времену када је породица у великој кризи. Мислите ли да је наведена криза породичних вредности и квалитета живота, доказ отуђења од јеванђелског и црквеног устројавања породице као домаће Цркве?
Криза породице и моралних вредности је неоспорна. Међутим, изазови савременог живота нису изговор да се не живи јеванђељским животом. Хришћански живот није лак, савремени живот је препун изазова, али човек је ту да мотри на своје поступке и речи и да се у сваком тренутку труди да живи по основним правилима вере. То су заповести, али вредности поштења, рада, неговања добрих вредности.
*Драга Винка, будући да дуги низ година пратим Ваше прегалаштво и свеукупно Ваше ангажовање на пољу медија. Можете ли нам рећи какав је Ваш поглед на медије у светлу мисије Цркве?
У смислу критике медија у данашњем свету могло би се много тога рећи. Мислим да је корисније да се свакога дана трудим да као професионалац у свету медија, а и лично, се трудим да мој рад буде коректан, професионалан, да промовишем добре вредности и да у сваком тренутку подигнуте главе могу да станем иза сваког свог рада – прилога, емисија, текстова.
*Неколико година водили сте и уређивали запажену емисију „Студио знањаˮ. Којим темама сте се бавили и који је био примарни циљ наведене емисије?
На Радио телевизију Србије сам крочила са непуних 18 година и пожелела да то буде мој животни позив. Пет година радила сам у омладинском магазину Школског програма „Степениште“, а затим шест година у Научно-образовном програму – емисије „Контекст 21“ и „Студио знања“. Свих тих година, као новинар, уредник и водитељ трудила сам се да говорим о темама које су актуелне, важне и корисне за све људе који нас прате. У сваком прилогу и емисији потрудила сам се да са професионалним гостима разговарам о темама из природних или друштвених наука, феномена који нас окружују, и то на што занимљивији начин. Са идејом да гледаоцу неку тему расветлимо, дамо тему за размишљање, подстицај за ново учење.
*Међу гостима у Вашем студију били су и свештеници, међу којима и наш уредник?
Занимљиво је када имате прилику да о једној теми (као што су обичаји, то је само један од примера) разговарате са људима различитих професија. Тада један феномен можете да сагледате рецимо и са аспекта антропологије, философије, социологије, али и теологије. То је пример вредности коју треба понудити гледаоцима – да чујемо различита знања, мишљења, па и сами да промислимо о свакој од тих тема. Отац Оливер Суботић је поштовани саговорник са којим сам више пута имала прилику да сарађујем, а очекујем да ћемо и ускоро имати прилику за неки нови интервју.
*Поред наведене емисије, на којим пројектима сте још радили?
Већ две године део сам Забавног програма Радио телевизије Србије, тако да сам добила прилику да радим на различитим пројектима у оквиру телевизије. Од припреме прилога, писања синопсиса за емисије, осмишљавања тема, до учешћа на највећим телевизијским пројектима, што ме радује. Велики пројекти подразумевају рад са великим бројем драгих колега, као и стицање искустава из многих области. Поносна сам што сам радила на пројектима „Лето у Србији“; „Светско првенство у фудбалу у Катару“, „Песма за Евровизију“, „Новогодишњи програм РТС-а“, „Шареница“, „Хронике Феста“ и други.
*У којој мери су наведене емисије и пројекти утицали на Вас и свеукупно Ваше деловање?
Рад на телевизији у оквиру различитих редакција, програма и пројеката пружио ми је прилику да стекнем искуство у бројним сегментима телевизијског рада. Од прављења прилога, писања сценарија, уређивања и вођења емисија, уредничких искустава у режији, све се склопило као мозаик. Једно је заједничко – та искуства су ме обогатила, много тога новог научила, омогућила да останем у складу са својим идејама и вредностима и да стекнем нове идеје.
*Као катихета често из учионице излазим обогаћен искуствима и знањем својих ученика, али и надахнут њиховим питањима која су доказ њихове љубави и потребе за знањем. Да ли је ситуација слична и код Вас, када је реч о Вашим емисијама?
Апсолутно, овај посао ми је омогућио да разговарам са бројним људима потпуно посвећеним својим професијама, изузетних у свом послу. Сви ти разговори отварају видике, подстичу на размишљање и даље учење и то је благодат коју ми новинарски посао даје и која ме инспирише.
*На којим пројектима тренутно радите и који су Ваши планови за будућност?
У оквиру телевизије тренутно радим на различитим пројектима, са колегама из Спортске редакције успешно смо завршили пројекат Светског првенства у фудбалу у Катару, па смо гледаоцима приредили Новогодишњи програм, а сада радимо на пројекту „Песма за Евровизију“. У овом послу је такође интересантна још једна ствар – никада не знате када ће се изродити нова идеја и пројекат.
*Можемо ли да очекујемо да ће неки од Ваших пројеката бити посвећен и мисинарско-катихетској тематици, уз учешће епископа, свештеника и вероучитеља?
Много пута до сада сам у емисијама с великим задовољством угостила свештена лица, која су својим знањем, образовањем, просвећеношћу и благошћу привукли и моју и пажњу гледалаца у складу са темом о којој разговарамо. Искрено се радујем неким наредним интервјуима са свештеним лицима. Тема може бити било која тема из живота, јер нам њихово знање може помоћи да и сами размислимо и разрешимо неке личне недоумице или проблеме. И ми и наши гледаоци.
*Пажљиво сам пратио Ваш разговор са знаменитим академиком Матијом Бећковићем. Рекао бих да овакви и слични разговори и на Вас лично остављају велики печат. Јесам ли у праву?
Радујем се што ми мој посао поклања прилику разговора са многим умним људима. Припреме за интервју захтевају познавање нечијег рада, истраживање и читање литературе, а сваки разговор оставља и лични утисак на мене. Након многих од тих разговора остане и понеки наслов као домаћи задатак и тема за размишљање и ново читање. Један од таквих разговора био је и тај дивни разговор са уваженим академиком Матијом Бећковићем у емисији „Лето у Србији“ Забавног програма Радио телевизије Србије.
*Драга Винка, која би била Ваша порука читаоцима „Православног мисионараˮ?
Незгодно је давати и поруке и савете, могу истаћи само оно чиме се ја водим – човек свакога дана треба да води рачуна о својим мислима и делима, да се образује, ради и да поносно живи у складу са својим вредностима и вером.
