У среду, 25. маја / 7. јуна 2023. године, у храму Преподобног Симеона Мироточивог у новосадском насељу Ветерник, светом Литургијом је началствовао протојереј Борислав Милић, парох ветернички, уз саслужење свештенства из више епархија, у молитвеном присуству бројних свештенослужитеља.
Повод сабрања била је прослава четрдесетогодишњице матуре свршених ученика Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима. Сабрању је молитвено присуствовао и протојереј-ставрофор Милош Цајић, разредни старешина генерације 1978/1983. године, сада умировљени свештеник и некадашњи професор Богословије Светог Арсенија Сремца.
После прочитаних светописамских одељака, сабране је речима празничне беседе поучио протојереј-ставрофор Зоран Митровић, парох крагујевачки: „Сабрао нас је Господ у овим попразничним данима, да прослављајући Бога у Тројици благодаримо на свим даровима који су израз великог човекољубља Божјег према нама људима. Црква и благодатни живот у Њој непрестана су Педесетница, јер учествовањем у светотајинском животу Цркве ми увек и изнова потврђујемо своје призвање и хришћански идентитет. Тајну љубави Божје и његово спасоносно старање о нама, најопитније се спознаје у светој Литургији и у причешћу светим Тајнама Тела и Крви Господње, јер постајући једно са Господом ми се међусобно сједињујемо и постајемо саставни делови једнога тела – Црквеˮ, рекао је, између осталог, прота Зоран Митровић. После заамвоне молитве протојереј-ставрофор Зоран Митровић служио је мали помен блаженопочившем служитељу Божјем Жељку Момићу.
У својству домаћина, после литургијског отпуста сабранима се обратио протојереј Борислав Милић, парох ветернички. У свом поздравном слову прота Борислав је указао на значај школовања у Богословији које је постојани темељ будућим свештенослужитељима. „Сабрали смо се данас под сводовима нашег храма, да заблагодаримо Господу на свим даровима Његовим. Ево, навршило се пуних четрдесет година откако смо окончали своје школовање у Богословији, и сабрали смо се у љубави, да заједно узнесемо славу и благодарење Богу. Међу сабраним свештеницима из генерације, хвала Богу, сви су активни пароси који служе и проповедају реч Божју, а знамо да свештеници и када дође време за мировину, бивају ослобођени активне парохијске службе, али остају свештеници и литурзи до краја живота, јер је света Тајна свештенства благодатни дар. Као деца осетили смо призив Божји и одазвали се на њега, трудећи се да до краја изнесемо животни крст који нам је Господ одредио. Живот у Богословији није био лак, али је био испуњен благословима који су се превасходно огледали кроз бригу наших мудрих професора, који су нам били истински учитељи и други родитељи. Наши професори којих се и данас сећамо, усадили су у наша срца снагу вере и жар љубави, како бисмо до краја живота ревносно служили Господу и Цркви Његовој. Како тада, тако и данас, бити ученик богословије велика је част, али је још већа одговорност, јер бити богословац подразумева непрестано служењеˮ, рекао је, између осталог, прота Борислав, закључујући своје поздравно слово речима благодарности свима који су се сабрали.
катихета Бранислав Илић
Извор: Инфо-служба Епархије бачке
