Свети Симеон Солунски: Зашто су у закону бесквасни, а у благодати квасни хлебови?
Буди дакле и сам у Господу квасан, и труди се да будеш учесник квасца царства небеског, а немој тежити да имаш удела у бесквасним хлебовима закона. Јер закон је сен и слика без душе и без живота, и зато је имао мртве и сеновите бесквасне хлебове, који се не називају просто хлебови, него бесквасни, задржавши име хлеба само по уделу. Буди учесник оне велике Мелхиседекове жртве, чији хлеб није бесквасан, а тај хлеб и вино су увод нове Мелхиседекове жртве, вечног и правог Мелхиседека, самог Првосвештеника Исуса Христа, о ком је писано: „Ти си свештеник по чину Мелхиседекову“. Ако то нећеш онда ћеш приносити жртву на бесквасним хлебовима, наиме неразумно јагње, држаћеш са Јудејима, с њима ћеш празновати, и примићеш бесквасне хлебове, оно што је туже и што је забрањено мојим оцима, обрезаћеш се и светковаћеш суботу. Јер то би било доследно. И нећеш ни од чега презати, него ћеш често седети за столом са Јудејима, и неће бити велика разлика између тебе и оних који убише Христа и безбожника. А ми немамо с њима ништа заједничко. „И старо прође, гле постаде све ново“ – говори Павле. И као што место обрезања имамо крштење и место жртве неразумног јагњета само јагње Божије, исто тако уместо бесквасних имамо квасан Христов хлеб Царства небеског, и тај хлеб је жив, који је сишао с неба уместо /старозаветне/ мане. И ко тај хлеб једе неће умрети као што је рекао. Ако се и опет противиш, што ти је обичај, и оно тумачиш само временом када је принесен бесквасан хлеб, што се пасха славила на бесквасним, то постоје многе и најистинитије речи божанских мужева, које побијају твоју смелост и твоје незнање, јер још не беше уклоњен квасац, када је Спаситељ предао тајну. И Јеванђеље је сведок у овој ствари када нас учи, да онај дан, када је Христос осветио себе, није био дан бесквасних хлебова, него беше пре бесквасних. „А пре празника пасхе“ – каже (Јеванђеље) – „знајући Христос“ (Јован 13, 1). И предаде жртву, када је приредио вечеру. Тада је свршио и прање ногу, а то беше пре јудејске пасхе. А види шта каже на дан страдања: „а сами не уђоше у преторијум, да се не би оскврнули, него да једу пасху“. И затим при распећу: „Пошто онај дан беше субота, велики дан спремања“. И према оном што каже Јеванђеље: „Примите хлеб“, није додао: бесквасни. А најјасније нас учи оно што је рекао Господ: „Жељно сам жудео да једем ову пасху са вама, пре него што страдам“, јер није био жељан јудејске пасхе, коју је често вршио. И дође крај сени. Пре тога је вршио пасху законску, а најпосле предаде своју пасху. То је желео да нам преда пре него што страда, да би са нама остао, да буде истинито оно што је рекао: „Ко једе моје тело и пије моју крв, у мени остаје, и ја у њему“. Зато и није вршио све по закону (Ст. Завету) на тој вечери, него је и ноге прао, и седео за столом, и не беше само печено месо, него и здела у коју је умочио Јуда. Тако не би било за време јудејске пасхе. И тада није вршио само по јудејском обичају, него више по свом властитом, као што рече: „То чините у мој спомен, и моје тело је истинита храна, и моја крв је истинито пиће“. А да је старо престало, опет сам сведочи говорећи: „Закон и пророци су до Јована.“ Истина је дакле да није предао ни јео јудејску пасху неразумног јагњета и крви животињске, него беше жељан да преда ученицима своју властиту (пасху). И предаде је, а оно што је једанпут учинио, заповедио је да се догађа на (у) векове. Иако то све и оно што рекоше оци побија твоје незнање, ипак је потребно – кад би и било оно што је Спаситељ принео бесквасно због прилика времена – да ти савршеније чиниш, услед тога, што и остало треба изнад закона чинити и што имамо више праведности од књижевника и фарисеја. Јер ми смо ослобођени од закона крвљу Исуса Христа. „Јер Христос нас ослободи од клетве закона“ – каже Павле, и немамо ништа заједничко са служењем закону. „Јер ако опет вршимо заповести закона, неће нам Христос ништа користити“ – каже опет Павле. Христос нас ослободи, извршивши све за нас. И ако сам беше обрезан, ми се не обрезујемо, него се крштавамо у Духу, и не једемо жртвовано месо и крв, него Његово тело и крв. А да још јасније буде да је своју жртву страшног хлеба и чаше, а никако пасху закона предавао, каже: „То је Нови Завет у мојој крви“, и „то је крв моја Новога Завета“ као што је и пре тога, предавши нам своје тело као храну, рекао: „Примите, једите, то је тело моје“, што ти не можеш чинити, јер се држиш бесквасних хлебова; нити можеш разделити и пружити тело, а исто тако ни крв. Јер затим је рекао: „Пијте из ње сви, ово је моја крв“, што ти не чиниш, јер онима који хоће да се са тобом причешћују не дајеш чашу. И тако си све изменуо. А ми у Христу свршавамо свештене радње, и ломимо хлеб као што је и Он ломио, и једемо као што рече и дајемо вернима. А савршен хлеб приносимо зато, што је Он сам савршен човек, и ради престанка законске жртве, која је нестала када се јавила истина.
Данас верујемо да је Спаситељ свршио на квасном хлебу пасху коју је желео, мада је пре тога вршио и законску. Пошто је седео за столом, и пошто беше здела у коју је умочио Јуда, види се да није свршио законску пасху, јер закон каже да мора све бити печено на ватри, а не кувано у води. У друго време свакако је вршио законску пасху, а тад своју, коју је желео. И то често говорим желећи да у Христу његовом милошћу једем од ове живе пасхе, сада и у будуће. И то свагда молим како за себе, тако и за сву своју браћу. И осветивши у самом Христу Богу нашем свету чашу, у којој је себе предао нама и браћи, да из ње пијемо, као што нам је заповеђено дајемо је у љубави, сједињујући се тако с Њиме, а уједно и са Оцем и Духом као што је рекао.
Свети Симеон Солунски
