.jpg)
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је на празник Светог великомученика Прокопија, у петак 21. јула 2023. године, свету архијерејску Литургију уз саслужење свештенства, у храму посвећеном данашњем празнику, у Лепенцу код Мојковца.
Сабранима је празник Светог великомученика Прокопија и храмовну славу, ријечима архипастирске бесједе, честитао Преосвећени Епископ Методије, рекавши да је народ Божји, промислом Божјим и Његовом благодаћу, пронашао мјесто на овом пропланку, у шуми и зеленилу, да се Њему овдје построји храм у славу Бога љубави, а у спомен Светог великомученика Прокопија.
„Свети Порокопије, који је био велики војник императора римског, добио је задатак да гони вјеру хришћанску, па се њему исто онако као што је и Савлу на путу гоњења хришћанства и служитеља Христових јавио, па чак, каже предање и житије да га је Христос и крстио, давши му име Прокопије. Увијек је, кроз сву историју људског рода, човјек вапио и тражио начина како да задобије вјечну срећу, како да задобије Царство небеско и спасење душе. И у Христово вријеме Христу су прилазили људи из разних друштвених статуса и положаја да Га питају, па је тако једном један богати младић, каже Јеванђеље, пришао Христу и питао Га: Шта да урадим, шта да конкретно учиним да задобијем Царство небеско. А Он му каже: Држи заповијести Божје, а он каже: Све сам то од младости своје сачувао. Видјевши да је из побожне породице и да је цијелим својим животом живио онако како су закон и заповијести прописивале, Он му онда каже: Ако хоћеш да будеш савршен раздај све имање своје и богатство које имаш сиромасима и крени за мном“, казао је Владика, додајући да се тај момак сневеселио јер је био богат.
Није био спреман да буде савршен и да задобије вјечну срећу јер му је, навео је Епископ Методије, на томе путу стало оно што му је било видљиво и опипљиво и што је сматрао да има у својим ризницама, благо које је стекао или наслиједио од родитеља.
„Окренуо се жалостан и отишао. То нам је наук и порука овог празника да Свети Прокопије све оно што је имао, то није довољан услов да човјек да неку одређену суму па, макар, то било и све имање које посједује, и да разда сиромасима, то јесте онима који му то неће моћи никако касније и ничим узвратити. Не да подијели рођацима, својим познаницима, пријатељима који би му могли после бити од руке и помоћи, него сиромасима од којих не може после ништа очекивати заузврат. Дакле, није битно колико човјек има, јер тиме не може никад задобити Царство небеско. Испало би да то нечим може да се плати, него тим својим стањем духовним, унутрашњим да буде увијек спреман да се свега одрекне зарад имена Христовог и слијеђења Њему“.
„Дакле, не мора човјек да пошто-пото и није то стриктно и једино потребно да буде сиромах да би се спасио, него да буде у таквом духовном стању да зна шта је најважније и најпретежније, које је највеће благо и бисер, који кад пронађе све остало занемари, само гледа како њега да сачува. То је благодат Божја, то је највеће благо и човјек се може једино спасити благодаћу Божјом, не оним и тиме шта он конкретно чини и дјела, него тиме шта он јесте, у каквом је стању. Тако је и Царство небеско наше стање у коме пребивамо и оно је, као што каже Христос, у нашим срцима, дубоко у нама. Није негдје гдје треба стићи, на некој географској одредници или координати, треба да се вратимо себи и да Га пронађемо у највећим дубинама свог бића“, бесједио је Епископ.
Навео је да кад тамо будемо понирали и стигли, наћи ћемо престо Божји. Онда нам, поручио је Владика Методије, ништа више неће бити на првом мјесту и приоритетно, као што није било ни Светом Прокопију када је то осјетио дубоко у срцу своме и када га је благодат, посјета и свјетлост Божја и Христова потпуно препородила и измијенила.
„Није потребно да бисмо се спасили да будемо богати, нити да будемо сиромашни, потребно је да будемо у сваком тренутку спремни да се свега, зарад Христовог имена и Његове благодати и мира Божјег, одрекнемо, односно да не ставимо у први план то што је материјално и свјетско, него оно што је божанско и небеско“.
Срећан вам празник, посебно кумовима ове славе, цијелом братству Крговића које је на себе преузело ове године да нас овдје дочекају, да нас угосте и нахране. И онима који следеће године се буду јавили да исто то учине и имају исту ту благословену и дивну улогу, са свим народом који треба у томе да учествује са својим свештенством“, закључио је Владика будимљанско-никшићки Методије.
Након свете службе Божје, Владика је освештао славске дарове и преломио славски колач.
Заједничарење у славу Божју, а у име Светог великомученика Поркопија, настављено је уз трпезу љубави.
