Свети синод Руске православне цркве сабрао се 25. августа 2023. године у Санкт Петербургу. Међу питањима о којима су архијереји разговарали била су недавна збивања у Летонској православној цркви.
Архимандрита Јована (Липшанса) су 13. августа, на челу са Његовим Високопреосвештенством митрополитом ришким Александром, архијереји Летонске Цркве, хиротонисали за Епископа валмијерског. Било је то прва архијерејска хиротонија у Риги после 80 година.
Међутим, као Самоуправна црква у оквиру Московске патријаршије, Летонска црква мора да претходно добије благослов Његове Светости патријарха Кирила и Светог Синода за сваку такву хиротонију, што у овом случају није учинила.
Подсетимо, у октобру 2022. Сабор Летонске цркве изгласао је измене свог Статута у складу са недавним захтевима државе да се одвоји од Московске патријаршије. Сходно томе, Сабор је упутио молбу патријарху Кирилу да донесе „канонску одлуку о статусу Летонске православне цркве“.
Међутим, како је јуче саопштио Синод, према Уставу Московске патријаршије, само Помесни сабор, који чине сви архијереји и свештенство, монаштво и мирјани, може променити статус Цркве.
Штавише, митрополит Александар је престао да на богослужењима помиње патријарха Кирила.
Свети Синод је јуче (записник 51) одлучио:
Дана 13. августа 2023. године, у ришком Саборном храму Рођења Христовог, митрополит ришки и све Летоније Александар обавио је чин хиротоније архимандрита Јована (Липшанса) за Епископа валмијерског.
Према Уставу Руске православне цркве, епископе Самоуправних цркава, као што је Летонска православна црква, бирају Синоди таквих Цркава од кандидата које су одобрили Патријарх московски и све Русије и Свети синод (чл. 9 поглавља XXII Устава).
Према извештајима који су стизали из Летоније, митрополит Александар је више пута одступио од канонског устројства о богослужбеном помињању Предстојатеља Руске православне цркве, Његове Светости патријарха московског и све Русије Кирила. Такође, према сведочењима које је добио Свети синод, митрополит Александар је тражио да свештенство Летонске православне цркве престане да канонски помиње Предстојатеља Руске православне цркве.
ОДЛУЧИТИ:
1. Осудити поступке митрополита ришког и све Летоније Александра усмерена на рушење јединства Цркве.
2. Констатовати да убудуће, све док Архијерејски сабор, а потом и Помесни сабор Руске православне цркве не размотре обраћање Сабора Летонске православне цркве од 20. октобра 2022. године, норме предвиђене Поглављем XXII Устава свете Руске православне цркве примењују се на поменуту Цркву.
3. Питање могућности признавања хиротоније архимандрита Јована (Липшанса) за Епископа валмијерског и канонске одговорности учесника у томе поднети на разматрање Архијерејском сабору.
4. Истаћи недопустивост нарушавања норми које се тичу канонског устројства о богослужбеном помињању Предстојатеља Руске православне цркве, предвиђених каноном 15. Првог-другог помесног сабора.
Превод с руског редакција портала "Ризница"
Извор: Рatriarchia.ru
