Понекад човек може стећи утисак да скоро сви свештеници имају један одговор на сва питања, који се састоји од три речи: „Покајте се, исповедите се и причестите“. У ствари, јесте тако.
И поставља се још једно питање: „Зашто данашњи психолози имају много речи, књига, теорија итд. Међутим, овде се све своди на једно – на ову фразу, која је заиста нешто као аксиом у православљу. Зашто је све овако? А зар то није превише једноставно?
Постоји само један одговор. Ово је тачно, и није једноставно.
Ни на који начин не одбацујем достигнућа науке психологије. Не омаловажавам њене заслуге, њена емпиријска запажања и на њима изграђене теорије. На крају крајева, многа од њих су заиста створена за добробит човека.
Међутим, овде бих желео да покажем квалитативну разлику између духовног живота и науке.
Одговор „Покајте се, исповедите се и причестите“ каже, пре свега, да је свештеник позван не само да на неки начин помогне човеку, већ да га стави пред Бога Живога, Који ће решити његове проблеме. Неће он сам, свештеник, решити проблеме човека, већ ће то учинити Господ Свемогући. А свештеник је само проводник Божанске благодати, пријатељ Женика. То је посебно видљиво у Тајни исповести, где је јасно назначено да Бог отпушта грехе, а свештеник је томе сведок.
Дакле, у психологији постоје две стране: „психолог и пацијент“. У православној вери увек постоје три стране: „Бог – свештеник – чедо духовно, које чека духовну бригу“.
Отуда „покајте се, исповедите се и причестите“. Jер то нису само речи, већ цео живот. Цео процес промене-преображаја душе.
Покајање значи имати потребу за Лекаром, спознати своје грехе и извести их на суд Божји.
Исповедај се, размисли о својим гресима, запиши их или запамти, прочитај духовну литературу о покајању, о томе како се исправно исповедати. Моли се да ти Господ открије грехе твоjе, макар и молитвом светог Јефрема Сирина. И, савладавши стид, дођи у исповедаоницу, положи главу, себе на Свето Јеванђеље и Крст, као на хируршки сто, и испричај све са покајањем, искрено и без прикривања. И Господ ће преко деснице свештеника просветлити, ослободити те бремена и помиловати душу твоју, исцеливши је од духовне болести-греха.
Причешће. Вишедневна припрема, молитва, пост, присуство богослужењима уз смиравање и побожна размишљања. То је читав jуначки труд. И као врхунац њега је "Светиње светима!" — најблискије општење са Богом примањем Светиње Православља – Тела и Крви Христове. Шта може бити више од овога? Ништа. Бог улази у тебе и cтвара од тебе Себи храм. Бог те освећује.
У давна времена неке православне истине и догмати нису били откривани оглашенима, верујући да ће моћи да их разумеју тек пошто се крсте, исповеде и причесте Светим Христовим Тајнама. Наиме, да би човек имао небески ум, благодат Божја мора пре да га просветли.
Зато свештеник скоро свакоме ко му приђе каже: „Покајте се, исповедите се и причестите“. Мораш да уђеш у благодат Божју, отвориш јој срце и почнеш да живиш црквеним животом, живиш активно, стичући пре свега благодат Светог Духа у Тајнама, да би твоjа душа срела Бога, који ће ти се открити и спасити. А ми, свештеници, радоваћемо се када још једна душа у свету васкрсне за живот вечни у Христу.
Протојереј Андреј Чиженко
Са украјинског превела Јелена Бујевич
Извор: Рravlife.org
