Отворен округли сто о манастиру Михољска Превлака: Наш најдубљи коријен, гдје смо започели историју Митрополије црногорско-приморске
“Мало је светиња која имају тако богату и дуготрајну историју као што има Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила на Превлаци. Ми се интересујемо за његову историју, архитектуру, културно насљеђе, али уз то се интересујемо и за обнову манастира. И та је обнова већ почела, јер је обновљен монашки живот у манастиру Превлака, и он већ и у том смислу, као обновљена светиња која је изнова пропојала, функционише и живи својим пуним животом”, поручио је вечерас Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, отварајући Округли сто “Манастир Превлака – историја – значај – обнова”, у мултимедијалној сали Општине Тиват.
Високопреосвећени Владика Јоаникије је благословио овај значајни скуп, истичући да када говоримо о манастиру Михољска Превлака имамо у виду његову преднемањићку историју, посебно историју за вријеме Немањића, али и послије Немањића све до дана данашњега.
“То је наш почетак, наш најдубљи коријен, гдје смо започели нашу историју Митрополије црногорско-приморске. И као према сваком почетку, увијек се њему враћамо као према огњишту са кога смо били протјерани, које је запуштено, али и даље има и своју светост и снагу и благослов да нас окупља. Свети Сава је показао шта треба радити у свом времену, али његов примјер је непревазиђени образац све до дана данашњега. Он је затекао запустошени Манастир Светих архангела на Превлаци, и са својим братом Стефаном Првовјенчаним га је обновио, украсио, вратио његову првобитну љепоту. Вјероватно да га је учинио још нешто већим, али сигурно и љепшим, јер то свједоче остаци овог славног манастира из доба Немањића.”
Наглашавајући да је у природи Цркве да увијек обнавља, прије свега своје биће, али и светиње, а имајући у виду тих преко 200 година живота Зетске епископије, која је касније уздигнута на степен Митрополије, по свој прилици у вријеме цара Душана, Митрополит Јоаникије је казао да је у то вријеме она створила блиставу културу “и најљепше и најславније свједочанство те културе је Иловачка крмчија, која је управо овдје писана и колико је год она до сада изучавана и даље привлачи пажњу наших научника”. Иловачка крмчија није била важна само за српски народ, него за све словенске народе. По овој књизи, зборнику канона и црквених правила, управљала се и наша средњовјековна држава све до Душановог законика, а била је прихваћена и у свим словенским православним земљама.
По његовим ријечима, манастир Превлака је опстао све до дана данашњега црпећи непрестано живе и непресушне сокове од ове старе светиње, никад је не заборављајући:
“Треба се наравно сјетити и свих оних важних догађаја како се чувала свијест запустошења, требамо се сјетити и дјела контесе Екатерине Властелиновић, која је покушала да обнови малу црквицу и нешто од манастирских конака.”
Потом се Високопреосвећени вратио на питање обнове која је у самој природи наше Цркве и подсјетио да Јевреји када су били изагнани из Јерусалима, када је разрушен старозавјетни храм, а они протјерани у Вавилон, нијесу заборавили ни разрушени Јерусалим, нити свој разрушени храм. Указао је на 50. покајнички псалам, као и то да су Јевреји у изгнанству схватили да су својим гријесима придонијели својој трагедији, да су се молили да им Бог опрости гријехе и да их удостоји повратка свом огњишту, Јерусалиму и своме храму. По повратку су га обновили, јер, како је објаснио Владика, покајање и преумљење често води ка духовној обнови. Констатујући да је то од давних времена било у природи наше свете православне вјере, навео је примјере обновљених храмова и манастира: Богородица Љевишка, Старо Нагоричино, Жича, Ђурђеви Ступови у Расу…
“Мало је светиња која имају тако богату и дуготрајну историју као што има Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила на Превлаци. Наравно, ми се прије свега интересујемо за његову историју, за његову архитектуру, културно насљеђе, нађени су и остаци живописа са ћириличним писмом, све је то предмет великог интересовања наших научника, посебно средњевјековаца. Али уз то, ми се интересујемо, свакако, и за обнову манастира Превлаке. И та је обнова већ почела, можда то неки не виде, али можемо рећи да су слијепи код очију, јер већ је обновљен монашки живот у манастиру Превлака, и он већ и у том смислу, као обновљена светиња која је изнова пропојала, функционише и живи својим пуним животом”, бесједио је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Указао је на чињеницу да је, и када није било монаштва, ова светиња привлачила вјернике и свештенике и да су се ту врло често вршиле Свете службе:
“Мирис моштију Светих превлачких мученика је увијек привлачио наш народ и оне су се недавно, приликом обнове манастира, пројавиле и источиле свето миро за нашу духовну обнову, али и за обнову и душе и тијела, за наше и душевно и тјелесно здравље, и дају нам снагу да уложимо све своје снаге у његову обнову. И ова обнова иде природним путем, прво се обнавља монашки живот, молитвени живот, духовни живот. Обнавља се заједница Цркве Божије на овом старом светилишту, обнавља се наше памћење, сумњам да би се могло како ваља обновити наше памћење, да није обновљен монашки живот – то иде заједно. А заједно са обновом монашког живота и нашег памћења, свакако и неизоставно, иде и обнова светиње у оном правом и реалном смислу.”
На крају свог обраћања, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је најавио велики научни скуп за следећу годину, који ће бити посвећен овој свештеној царској лаври – Михољској Превлаци.
“Ове године ћемо се мало подсјетити на овом малом научном скупу историје овог манастира, али и наше велике обавезе да уложимо све своје и умне и физичке снаге за његову обнову. И част ми је да најавим за октобар следеће године, неколико од научника који су овдје присутни и још много више оних од којих смо добили подршку биће учесници великог научног скупа о манастиру Превлаци, његовој историји, а тиме и историји Митрополије црногорско-приморске.”
Жељко Комненовић: Превлака за вјерујуће представља непорециво свједочанство вјере
Скуп је поздравио предсједник Општине Тиват Жељко Комненовић, који је истакао да древна царска лавра за вјерујуће представља непорециво свједочанство вјере:
“Михољска Превлака драгоцјен је дио старог свештеног архипелага и територија данашње тиватске општине. Имајући виду све оно што се на њој налази и до чега су довела бројна археолошка и друга истраживања, значајан број је учених појединаца који су свој радни вијек посветили управо разоткривању околности у којима Превлака постаје и опстаје као духовни бедем вјерујућих. Превлака је нулти споменик културе са вриједним остацима из различитих па и оних најудаљенијих историјских епоха. Богатство онога што у себи крије потврђују ријечи археолога Ђорђа Јанковића који је Михољску Превлаку и тамошња открића назвао бомбом за савремену археологију, историографију.”
Мишљења је да су археолошки проналасци из римског периода, мозаици, надгробни споменици, остаци, грађевина, крстионица из седмог вијека, камени украси са олтара из деветог вијека, подаци о обнови Храма Светог архангела Михаила у двадесетом вијеку и његово успостављање за центар Зетске епископије под окриљем Немањића, Светог Саве и његовог брата краља Стефана Провјенчаног, а нарочито пројављивање Светих моштију превлачких свештеномученика, више него подстрек да се овом локалитету приступи са посебном пажњом.
“Свједочанство процвата српског средњовјековног царства на овим просторима и касније страдање превлачких свештеномонаха, као посљедица његовог слома и јачања других утицаја, временом постаје симболом страдања за православље. Власти су се овдје, измјењивале често и сукцесивно, а све ове промјене оставиле су траг”, казао је г. Комненовић и подсјетио како је на овом острву настало туристичко насеље, касније војно одмаралиште, а за избјегле породице, са тада ратом захваћених области, стамбено рјешење.
По његовим ријечима Превлака данас носи терет свега што је минуло – имовинско правних проблема, проблема стамбеног обезбјеђивања породица које су настањене на острву, проблема водоснабдијевања, расвјете…
“Остао је траг, допис из 1997. године са потписом блаженопочившег Митрополита Амфилохија, у којем Митрополија црногорско-приморска од Општине Тиват тражи да се за локалитете на тиватској обали у употребу врате стари топоними, за Острво цвијећа назив Превлака Светог Михаила, а сусједном острву Свети Марко назив Свети Гаврило. Све до сада Превлаку у већој мјери нису дотакле промјене развоја и трансформација тиватске општине. Она стоји нетакнута чекајући разрјешење бројних проблема који је окружују. Тај древни задатак обнове Михољске Превлаке започеле су личности попут контесе Катарине Властелиновић, Светог Ловћенског Тајновидца Петра Другог Петровића Његоша и бројних других, па се томе циљу тежи и данас у 21. вијеку.”
Осврнуо се и на то колико је времена прошло да би питање обнове превлачког светилишта за истим столом данас рјешавали Митрополија црногорско-приморска и Општина Тиват, што је до сада било незамисливо.
“Имајући у виду њен више него богат историјат, благословено озрачје култног мјеста са више него богатом историјом, али и пресудан духовни и културни утицај на историјска кретања у Боки, Превлака посједује потенцијал да постане и духовни центар и локација која може заузети значајно мјесто на мапама туриста који Европом и свијетом путују из религијских разлога”, казао је предсједник Општине Тиват Жељко Комненовић и закључио да би вјерски туризам директно утицао на обнову и очување вјерских објеката, а у исто вријеме институције би биле подстакнуте да приступе овом археолошком и другом историјском благу на начин да буде адекватно представљено широј јавности те да ће Општина Тиват подржати овакав приступ и бити покретачка снага даљег развоја ове визије.
Младен Загарчанин: Имамо прегршт материјалних доказа за обнову Превлаке
Потом се сабранима обратио археолог мр Младен Загарчанин који је казао да није манастира Превлаке не би било Цетиња, не било Црне Горе те да Превлаку сматра почетком једног светог круга који почиње управо одавде и у 15. вијеку, силом прилика и историјских дешавања, он се креће према Пречистој Крајинској, обилазећи скадарске манастире, да би преко Кома дошао напослијетку, 1484. године на Цетиње и ту остао до дана данашњег:
“Тај свети круг и у њему Превлака, као код Црњанског онај плави круг и у њему звијезда. Ми археолози, који свакога дана гледамо у прошлост потпуно ванвременски, пред собом имамо прегршт материјалних остатака, доказа, да можемо одређеним усијаним главама, казати да имамо све могуће параметре, све доказе, све оно што је потребно, да би се тај древни манастир који је обновљен у 13. вијеку, обновио и да би постао исто онако величанствен као што је то био од 20-их година 13. вијека па све до половине 15. вијека кад почиње да се гаси.”
Оцјењује да је Превлака много битнија од свих манастира који се налазе на простору Црне Горе, а можда је један од три најбитнија манастира у српским земљама јер је одавде никло наше духовно биће.
“Нама остаје да се боримо за то да на легалан и културан начин покажемо људима који о архитектури Превлаке, или уопште о архитектури, нису написали ниједно слово, а да не причам о археологији, познавању археолошког материјала, људима који су донијели тај суд који се данас налази у студији заштите, да нема елемената за реконструкцију. То је срамота, да се неко позива на један лист папира, гдје пише да нема елемената за реконструкцију, зато што је комисија, а знамо ко саставља комисију, донијела такав закључак. На основу чега? На основу елабората који су написали – нису написали, на основу студије, књиге, неког образложења”, казао је Загарчанин поручујући да је обнова Превлаке наша дужност.
* * *
Округли сто “Манастир Превлака – историја – значај – обнова”,15. и 16. септембра, организују Митрополија црногорско-приморска, манастир Превлака и Општина Тиват.
Света архијерејска литургија у Манастиру Светих архангела Михаила и Гаврила, биће служена сјутра, на спомен Светог свештеномученика Антима и Светог Јоаникија, првог патријарха српског, са почетком у 8 часова.
Прва сесија округлог стола о Михољској Превлаци планирана је, послије Литургије, у 10,30, а друга у 12,30 часова.
