На празник Рођења Пресвете Богородице – Малу Госпојину, поводом два века од обнове манастира, Преосвећени Епископ јегарски г. Нектарије, викар Патријарха српског, началствовао је светом архијерејском Литургијом, уз саслужење Преосвећеног Епископа шабачког г. Јеротеја, у манастиру Чокешина.
„Благо роду људскоме, благо свим покојнима и нама живима, што смо почаствовани да једно беспрекорно и по свему обично људско биће постане место сусрета неба и земље и фактор сједињења Бога и човека. Због тога најмиомириснијег плода на многограном дрвету рода људског смо се данас сабрали да прославимо муцавим устима и устрепталим срцем сверадосни дан рођења Благодатне Марије; Оне која је беља од планинског снега и чистија од детиње сузе. Празник Рођена Богородице је светковина љубави Божије према човеку, али и празник вере у човека и радовања човеку. Пресветом Богородицом, том новорођеном девојчицом, и у Њој свет који у злу лежи среће Христа Који му долази у сусрет да га спасе од смрти и вечне пропасти. Отуд је Она наш дар Христу и наш сусрет са Богом. Зато и ми данас и свагда и заувек и свим силама нашега бића да појемо предивну молитвену песму Цркве: Сву своју наду полажемо на тебе, Мајко Божија, сачувај нас под окриљем Твојим“ – беседио је Владика Нектарије.
На крају свете Литургије, Преосвећени Епископ Јеротеј је заблагодарио Преосвећеном Епископу Нектарију на радости данашњег евхаристијског сабрања и честитао јубилеј игуманији, свештенству и верном народу, истакнувши:
„Већина људи зна о овом манастиру по чувеном Боју на Чокешини, када је овде пар стотина хајдука успело да заустави неупоредиво већи број Турака. Међутим, многи не знају да је управо ова манастирска светиња била та коју су они бранили и која је њих надахнула да остану да бране српски народ. Колика је то светиња била и какав су однос имали према тој светињи видимо из речи браће Недића који нису хтели да уђу у манастир и да се сакривени иза манастирских зидина бране од Турака, него су рекли да неће да њихова крв погани ову светињу. Они су изашли у оближњу шуму, где се и одиграла ова битка.
Свима нама остаје на спомен да као што је њих ова светиња надахнула, да и нас надахњује, да идемо у ову светињу која је посвећена Пресветој Богородици, чије рођење данас славимо, чијим рођењем је почело да се испуњава пророштво о рођењу Месије и доласку Спаситеља света Кога ће Она да роди. Овај велики празник и ова велика битка овде, велика жртва коју је поднео наш народ, треба да нас подсећа да се увек окрећемо ка овој светињи, да се надахњујемо овом светињом и да тако васпитавамо наша покољења.“
Извор: Епархија шабачка
