Јеромонах Григорије светогорац: Двери, двери!
… И онда произноси:
Двери, двери, са мудрошћу (пре мудрошћу) пазимо!
Народ: Исповедање вере.
А свештеник, подигавши воздух над светим Даровима, лелуја њиме и говори и он као и народ:
Верујем у једнога Бога оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једног Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Богa истинитог; рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз Koгa je свe постало;
Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и oвaплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човек;
И Koju је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;
И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;
И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;
И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом царству неће бити краја.
И Духа Светога, Господа Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
У Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву.
Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И живот будућег века. Амин!
Након отпуста оглашених, затварале су се двери храма. Ђакони и ипођакони су стајали код двери, како у храм, за време светог Узношења не би нико од верних изашао, као и да нико од неверника и јеретика не би ушао у храм. У Апостолским Установама пише: „Нека се чувају двери храма, да не би унутра ушао неко безверан или недостојан. И ако дође неки брат или сестра из друге парохије, носећи неку хитну поруку, ђакон нека их испита… да нису можда оскврнути неком јереси.“
Као што храм има двери, које треба да чувамо, како унутра не би ушао неко недостојан, тако и човек, чија душа је храм Божији, као двери има чула, која треба чувати у том свештеном часу, како у њега не би ушао грех. Могуће је, наиме, да тада сагрешимо на више начина: видом, слухом, чулом мириса, чулом додира, чулом укуса, језиком и помишљу. И тада се обистињују пророкове речи: Јер се попе смрт на прозоре (Јер. 9,21). Стога, када ђакон возглашава: двери, двери, са мудрошћу пазимо, то значи: Када стојимо на светој Литургији треба себе да очувамо чистима од сваког блудног погледа, од осуђивања браће, ружења и испразног разговора, неумесног смеха и сваке лажи… Само тада заиста стојимо смерно и са страхом Божијим на светој Литургији.
Затварање двери храма указује и на затварање чула и удаљавање ума од земаљских помисли. Тако ослобођен слика и представа испразног света, човек доспева до созерцања божанствености. Реч [Логос] води душу „до умних откривења“ (Преподобни Максим Исповедн).
Јеромонах Григорије светогорац
