Маланкарска православна сиријска црква Индије је једна од најстаријих хришћанских Цркава на свету: према предању, основао ју је лично Христов ученик, апостол Тома, 52. године. Његов предстојатељ, католикос Василије Мар Томас Матеј III, био је у посети Москви и Петрограду од 3. до 8. септембра 2023. године. Током посете дао је ексклузивни интервју за РИА Новости, у коме је говорио о својим утисцима о Русији и догађајима у Украјини, животу православних хришћана у Индији и перспективама развоја општења са Руском православном црквом.
*Ваша Светости, када сте пре 2023. били у Русији?
— Последњи пут сам био у Русији од 1977. до 1979. г. Студирао сам на Лењинградској духовној академији и посетио Москву. После 44 године поново имам прилику да посетим Москву и Петроград. И видео сам много новина.
*Како се, по Вашем мишљењу, променио живот Руске православне цркве за то време?
— Садашње руководство земље дало је православнима више слободе да исповедају своју веру. Мислим да су људи срећни што имају ову могућност.
*Како видите положај Руске цркве у свету, посебно сада, у контексту дешавања у Украјини?
— Црква тежи миротворачким активностима. Сваки православни верник тежи миру. Питање је како постићи мир. С једне стране, постоји жеља за миром, а с друге, видимо шта се дешава у Украјини, када су хиљаде верника тамо прогоњени. Морамо тражити начине да решимо овај сукоб.
*Како се Маланкарска црква односи према Руској цркви и која је вредност нашег односа?
— Односи између наших Цркава успостављени су 1950-1960-их година, и већ су стари више од 70 година. Први контакти десили су се на Скупштини Светског савета цркава у Делхију (1961.г.): међу представницима Руске цркве био је и митрополит лењинградски и ладошки Никодим (Ротов). После тога односи су се интензивирали, уследиле су међусобне посете представника и предстојатеља Цркава. Сада је наше пријатељство јаче него икада: Руску православну цркву сматрамо сестринском. Ценимо ово пријатељство. Маланкарска црква с великом пажњом прати успехе Руске цркве и саосећа када је у тешким условима и саосећа када је критикована. У свему изражавамо подршку Руској Цркви.
*Да ли контакти између двеју Цркава помажу развоју монашке традиције?
— Позната нам је богата монашка традиција Руске православне цркве. Током двогодишњег студија у Лењинграду имао сам прилику да посећујем манастире, па и у Украјини, Белорусији и Грузији. Мислим да су манастири срж живота руског православља. Руска православна црква корача напред молитвом и својим деловањем у друштву.
У Индији Маланкарска црква такође има манастире, и мушке и женске, али не толико као у Руској цркви, јер смо ми мала Црква у поређењу с Руском црквом. Мислим да ћемо у будућности организовати размену искустава: руски монаси ће моћи да посећују наше манастире у Индији, да тамо бораве неко време и обрнуто. Пријатељство између наших Цркава може уродити плодом у монашком животу.
*Која ограничења не дозвољавајуу нашим свештеницима да се моле и служе заједно?
— Много је додирних тачака на којима можемо бити уједињени, многа питања о којима се наши ставови поклапају. Али постоје и одређене препреке за молитвено општење. Оне се више односе на недовољно разјашњење и неразумевање појединих тачака у канонским и богословским питањима. Односно, више је проблем језичке баријере, када људи објашњавају иста богословска питања на различитим језицима.
Педесетих година 20. века одржан је округли сто, организован у Индији, када су богослови Руске цркве и Маланкарске цркве разматрали питање могућег молитвеног и евхаристијског јединства. Стручњаци су тада изјавили да, проучавајући теологију, тријадологију и христологију Маланкарске цркве, нису нашли ниједно лажно учење. Али ово питање је веома избирократизовано из политичких и других разлога. Надам се да ће у блиској будућности то бити могуће решити и да ћемо успоставити пуно општење и моћи заједно служити се и молити се.
*Поменули сте многе заједничке тачке за Руску и Маланкарску цркву, шта су то?
— Имамо много заједничког у служењу Божанске Литургије. Молитве, богослужбене радње, одежде и пјенија су мало другачији. Али ми имамо исто схватање Евхаристије, учења о Телу и Крви Христовој. Богословље о Литургији, Евхаристији исто је као у Руској цркви.
*Да ли Маланкарска црква има подворје у Русији и Руска црква у Индији? Ако не, постоје ли планови за њихово отварање?
— Много студената из Индије студира на световним универзитетима у Москви и Петрограду. Као парохијани, они су, нажалост, слабо организовани. Добро је што могу да посећују цркве Руске цркве и да дођу у додир са њеним литургијским предањем. Преко подворја богослужбено предање Маланкарске Цркве могло би се очувати и преносити верницима који живе у Русији. Али треба размислити о томе до које мере је сврсисходно устројити подворје у Русији. А ово питање се може решити само уз благослов Његове Светости патријарха московског и све Русије.
С друге стране, у Индији постоји неколико парохија Руске православне цркве. И срећни смо због овога; ми смо у контакту и сарађујемо с њима.
*Колико се верника сада сматра члановима Маланкарске цркве – у Индији и у другим земљама света?
— Маланкарска црква сада има 2,5 милиона парохијана широм света. Број парохијана не расте тако брзо. Али у исто време постоје људи који желе да се придруже Маланкарској православној цркви. Имамо људе који потичу из земаља енглеског и шпанског говорног подручја, а међу њима су и земље Европе и Латинске Америке. Одавно постоје парохије у Великој Британији, а недавно смо отворили једну у Паризу. Надамо се даљем расту броја парохија. Имамо неке нове парохије у Азији, на пример, у Шри Ланки, Малезији и Сингапуру.
Међутим, исконска територија наше Цркве је Индија и, конкретно, држава Керала, где ју је својевремено основао апостол Тома.
*Како се власти у Индији односе према Маланкарској цркви?
— Немамо проблема са Владом Индије. Влада премијера Нарендре Модија се благонаклоно односи према нашој Цркви и чак донекле штити наше вернике. Успоставили смо сарадњу са властима на државном нивоу Керале (југозападна обала Индије – прим. аут.). Наша Црква је државом призната као традиционална вероисповест Индије, односно заштићени смо законом. Индија је наш дом и ми то осећамо.
*Да ли црква Маланкара сарађује са представницима других религија у Индији?
— Што се тиче представника других религија, ми имамо братски саживот, они нас поштују, а ми њих. Пошто сам постао предстојатељ Цркве Маланкаре, настојао сам да посетим представнике свих других религија у Индији. Бавимо се општим добротворним пројектима, који су усмерени не само на вернике одређене вероисповести, већ на све људе, без обзира на њихову веру и друштвени статус. Пружамо медицинску негу, помажемо у проналажењу посла, проналажењу дома, помажемо талентованим младим људима да се образују упркос томе што немају новца. Односно, успоставили смо друштвене активности са властима и представницима других вера.
Разговарао Артем Будјони
За портал "Ризница", с руског превео
протођакон Радомир Б. Ракић
