Професор Димитрије Станилоје је међу оним подвижницима 20. века које Румунска патријаршија намерава да канонизује 2025. године, када обележава 140-годишњицу аутокефалности и 100- годишњицу патријаршије. А јуче се навршило 30 година од упокојења о. Димитија, који се сматра једним од највећих богослова 20. века.
Помени за покој његове душе служени су широм Румуније и у иностранству. Иначе, парастос је служила и група свештених лица у капели свете Катарине Православног богословског факултета у Букурешту.
Свештеник и професор Стефан Бучиу је нагласио да је о. Димитрије „присутан у нашој средини својим делом, својим духом, који је преносио својим ученицима и свима онима који су га познавали и који иду његовим богословским путем.“ Он је бодрио студенте Факултета да наставе дело о. Димитрија:
„Друго, његово богословље се напајало мишљу Светих Отаца, који су најбољи тумачи Светог писма, али и оних који су својим животом испунили поруку Јеванђеља. Сви имамо дужност, а посебно ми који студирамо овде, на Факултету на којем је четири деценије предавао богословље, да следимо његов пример, да волимо Свете Оце, да се увек враћамо и остајемо верни нашој откривеној вери и да као чеда Цркве озбиљно схватимо службу коју данас морамо доносити свим људима.“
Отац Димитрије је предавао на Богословском факултету у Букурешту од 1947. до упокојења.
Помен вољеном богослову и подвижнику служен је и на његовом гробу у манастиру Черница код Букурешта. Ту је Божанску Литургију служио о. Ђорђе Холбеа, духовни син о. Димитрија. Отац Ђорђе је говорио о свом духовном оцу:
„…Отац је имао дар тумача, а ја сам томе био сведок много пута. На пример, када сам га посећивао, преводио је светог Атанасија Великог и дивио се томе какво богатство и какве изузетне ствари је налазио.
Отац Станилоје није био само преводилац. Отац Станилоје је био у заједници са светима, добро је знао шта значи бити у заједници са светима, јер им се молио. Односно, молио се светом Атанасију којег је преводио.“
* * *
Отац Дмитрије је рођен 16. новембра 1903. у Владенију, округ брашовски. Студирао је богословље на Универзитету у Черновцима, где је писао о крштењу деце. Затим је студирао догматику и историју Цркве у Атини.
У јесен 1928. на Универзитету у Черновцима одбранио је докторску тезу о јерусалимском патријарху Доситеју и његовим везама са румунским земљама.
Потом одлази на студије у Берлин, Париз и Београд, са фокусом на византологију и догматику и документовање оригиналног дела Светог Григорија Паламе.
По повратку у Румунију постављен је за заменика професора на Андрејевску богословску академију, где је остао 17 година.
5. октобра 1930. оженио се Маријом. Две године касније рукоположен је у свештенички чин, а још годину дана касније, 8. октобра, рођена му је ћерка Лидија.
У јуну 1936. године постављен је за декана Богословске академије у Сибиуу, где је остао до 1946. У то време је превео први том Добротољубља. Потом је премештен на Богословски факултет Универзитета у Букурешту, на катедру аскетског и мистичног богословља.
Ухапшен је 4. септембра 1958. и одведен у затвор Ајуд. Отпуштен је пет година касније и почео да ради као референт у библиотеци Светог Синода.
Дописни члан Румунске академије постао је 1990. године, а редовни 1991. године. Добио је почасна звања са неколико универзитета широм света.
Отац Димитрије се упокојио у Господу 5. октобра 1993. године.
За наш портал превод са енглеског приредила:
проф. Сања Симић де Граф,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
