Научни скуп "Новоослобођени крајеви Србије 1833-1878-1913" у манастиру Преподобног Прохора Пчињског
Благословом Његовог Преосвештенства епископа врањског г. Пахомија, у организацији Православне епархије врањске и Филозофског факултета Универзитета у Београду, 2. и 3. октобра 2023. године, у Манастиру Преподобног Прохора Пчињског, одржан је научни скуп националног значаја Новоослобођени крајеви Србије 1833–1878–1913
Скуп је одржан поводом сто деведесет година од прикључења шест нахија Кнежевини Србији, сто четрдесет и пет година од ослобођења данашње Јужне Србије и сто десет година од ослобођења Старе Србије, те прикључења ових области нововековној српској држави.
Сва територијална проширења извршена су на рачун Османског царства и представљају ратну тековину српског оружја. Питање интеграције нових области изискује нова истраживања и компаративну узајамну анализу у најважнијим сегментима какви су територија, становништво, привреда, чиновништво, а тако и у појединостима. Овим скупом питање интеграције ослобођених крајева у нововековну српску државу посматрано је као процес, што до сада често није био угао гледања српске историографије. Другачија перспектива и приступ омогућили су отварање бројних нових питања и тема и довели до размене истраживачких искуства. Широк хронолошки распон стручних експертиза учесника омогућио је размену искуства и дао замајац даљем истраживању једног од најважнијих питања модерне и савремен српске државности.
Учешће у раду скупа узели су професори, сарадници и истраживачи са Филозофског факултета Универзитета у Београду и Правног факултета Универзитета у Новом Саду, те научни радници из Историјског института, Института за савремену историју, Института за новију историју Србије, Архива Српске православне цркве, Историјског архива Пирот, Музеја жртава геноцида, Завода за унапређивање образовања и васпитања, Народне библиотеке Србије, игуман Манастира Преподобног Прохора Пчињског архимандрит Методије (Марковић) и други. Поред наведених, своја истраживања представили су и историчари и истраживачи завичајне прошлости из Алексинца и Куршумлије.
Научни скуп је свечано отворен, након Свете Литургије у понедељак, 2. октобра 2023. године. Присутне је поздравио и благословио игуман манастира Преподобног Прохора архимандрит Методије, а потом се је обратила и проф. др Сузана Рајић, шеф Катедре за историју српског народа, управник Центра за српске студије Филозофског факултета у Београду и председник Српског историјског друштва, у име Организационог одбора на чијем је челу. Након тога уследио је радни део скупа, најпре у прелиминарној, а потом у четири сесије. Последња, пета сесија, одржана је сутрадан, 3. октобра. Научни скуп је свечано затворен обраћањем професорке Рајић и Његовог преосвештенства, епископа врањског господина Пахомија.
Учесници су у излагањима тежиште ставили на резултате својих најновијих истраживања. Почевши од приповедака Григорија Божовића као извора за историју Јужне Србије, преко проблема интеграције нових крајева у Кнежевину и Краљевину Србију, културе, питања идентитета, војске, правног оквира административног, црквеног и просветног уређења нових крајева Србије након њена три проширења (храмовна и структура школа, промене у структури насеља, измене у верској и етничкој структури становништва), српским цркава и манастирима на Косову и Метохији у 20. и 21. веку, окупацији у Првом и Другом светском рату, војној управи у 20. веку, закључно са страдањем југа Србије у НАТО агресији 1999. године.
Све време скупа вођена је жива дискусија о свим питањама о којима је било речи. Дискусија је била подстакнута истраживачким искуствима на разноликој историјској грађи. Као резултат плодоносне дискусије јесу начелено усаглашени ставови о нужности даљих истраживачких напора у циљ целовите обраде главне теме.
Извор: Епархија врањска
