.jpg)
Свету архијерејску Литургију служио је Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Господин Методије, уз саслужење протојереја-ставрофора Мираша Богавца, јеромонаха Андроника (Ракочевића), јеромонаха Дамаскина (Ракића),протојереја Зорана Бубање, архиђакона Јакова (Нинковића) и вјерног народа.
У слову поуке вјерницима Владика Методије је честитао празник дивне светитељке, која је живјела крајем 10. и почетком 11. вијека, која је још као сасвим мала, одлазећи у цркву са својим благочестивим родитељима слушала ријечи Јеванђеља.
“ И када је чула, како житије каже, ријечи Христове ‘ ко хоће за Мном да иде, нек се одрекне себе, нека узме крст свој и пође за мном’, још од малених ногу својих их је сложила у свом срцу и потпуно прионула уз Христа. Она се побринула о својим родитељима и испратила их на онај свијет, завршила овоземаљске послове, поклонила се великим светињама и упутила се из Епивата, свог града код Цариграда, гдје друго него у пустињу јорданску. Да се загледа у дубине своје душе и сусретне са живим Богом, а кроз Њега са Сабором свих Светих, и са цјелокупном творевином Божјом, цијелим небеским и земаљским свијетом. То је смјештено у људско биће и људско срце”, бесједио је Владика Методије.
Тумачећи ријечи господње упућене својим сљедбеницима, Владика Методије је објаснио да се ‘одрицање од себе’ односи на добровољни пристанак човјека да се одрекне себе и да драге воље узме крст свој и крене за Христом.
“Па даље наставља ‘а ко хоће живот да сачува изгубиће га, а ко изгуби живот свој Мене ради и Јеванђеља, тај ће га сачувати’.
То је открила у пустињи јорданској и са том великом тајном се сусрела она коју данас овдје прослављамо и која нас је све заједно сабрала у овом храму, посвећеном њеном имену у славу Божју. Дакле, оно најдубље људско биће и душа, која је претежнија од овога тијела и физичког живота, она је најбитнија и најважнија, и о њој треба да се бринемо, јер од тога нам зависи наша, ништа друго до вјечна судбина, шта ће с нама бити. Привремено тијело физичко, овако или онако се разграђује и иде прах ка праху, али тај унутрашњи човјек, његова душа, личност, биће, које је боголико, судбина тог нашег бића зависи од тога какав ћемо ми имати однос према физичком а какав према нашој души, шта ће од тога двоје да претегне и шта ће бити за нас и нашем систему вриједности превасходније. То је та тајна са којом се сусрела Света Петка, годинама и годинама, скоро до краја овоземаљског свог живота подвизавајући се, наслађујући се гледањем Христовог лица и напајајући се благодати Божје и Његових Божанских енергија, енергија Бога у Тројици Јединороднога”, навео је Владика у бесједи.
Света Петка се, подсјетио је Владика Методије, при крају овоземаљког пута, вољом Господњом, вратила у родни град и тамо скончала, гдје је погребена од стране дивних благочестивих хришћана, на крају гробља.
“И много година послије, због чудеса која су се дешавала Бог је отркио њено нетрулежно и чудотворно тијело, које је боравило у Цариграду, па једно вријеме и у Београду, а у житијима се тврди, како то пише Свети Николај Велимировић, да је била српског поријекла по тијелу, биолошки. Мошти су јој почивале у Цариграду, а онда, вјероватно по промислу Божјем једно вријеме и у Београду. И данас се тамо налази црква и капела њој посвећена, са извором цјелебне и чудотворне воде, гдје и дан данас људи хрле и долазе и траже лијека и помоћи. А онда су из Београда њене мошти пресељене у Јаши, гдје и данас почивају. И ова икона у храму овдје је стигла је из Јашија као цјеливна икона, да се кроз то подсјећамо да се простор па и вријеме у овом мјесту, у времену лутургијском, укидају и нестају. И ми смо овдје сви на једном мјесту истовремено заједно на чудесан начин на Литургији, и Бог, и сви Анђели Божји, и сви светитељи па и Света Петка”, бесједио је Владика Методије.
Апостоли, као и Света Петка, навео је даље Владика, добро су знали у то вријеме шта значи узети крст свој, јер је било вријеме римске империје, када су многи били и очевидци најстрашније смрти разапињањем на крсту.
“И знали су да то значи узети хоризонталну греду и носити је до мјеста гдје је побијена вертикална, на коју су послије уздизали те несрећне људе, који су умирали на крсту у дуготрајним мукама. И није било свеједно да ријеше и буду спремни да иду за Христом, јер је Он рекао ‘ко хоће да иде за мном имаће Моју судбину’.
И Његових 10 ученика су попили ту Његову чашу а двојица нису. Један је хтио да сачува свој земаљски живот, тијело и свој положај, мислећи да ће се тако спасити од јеврејских законодаваца, који су тражили њихову смрт, заједно са њиховим Учитељем, а крају је изабрао своју погибао”, рекао је Владика Методије, додајући да је за тај пут потребна храброст.
А ко само по инерцији, олако, креће тим путем мислећи да за то не треба храброст, појаснио је он, то само значи да нисмо довољно добро схватили шта нам је Он овим рекао.
“А то је оно што је добро разумјела и схватила Света Петка, чијим молитвама Господ све да нас умудри, охрабри, исцијели, сложи, умножи и утврди у заједништву и љубави у нашем животу и да дивнога Господа прослављамо у Светима Његовим, Оца, Сина и Духа Светога у све вијекове вјекова, амин”, бесједио је Владика Методије.
Данас је прослављена и слава чланица Kола српских сестара на челу са Ранком Делић, које су Владици Методију уручиле пригодан поклон, послије чега је приређена трпеза љубави. Из руку Ранке Дамјановић дио славског колача су узели представници Одбора цркве Свете Петке, који ће бити домаћини следеће године.
