Јеромонах Григорије светогорац: Благослов Господњи и милост
[У грчком тексту поново: Ђакон: Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.]
Свештеник: Благослов Господњи нека дође на вас, Његовом благодаћу и човекољубљем свагда, сада и у векове векова.
Народ: Амин.
Свештеник: Слава Теби, Христе Боже, надо наша, слава Теби.
[У грчком тексту: Чтец: у Служебнику: Народ]: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, caда и увек и у векове векова. Амин. Господе, помилуј, Господе, помилуј, Господе, помилуј, Оче Благослови.
Свештеник даје отпуст овако: ако је недеља, говори: Васкрсли из мртвих… А ако није: Христос истинити Бог наш, молитвама пречисте својe Матере, [у грчком тексту: силом часног и животворног Крста; уз помоћ часних небеских бестелесних Сила; мољењима часног, славног Пророка, Претече и Крститеља Јована,] светих славних и свехвалних Апостола, [светих, славних и овенчаних Мученика] светога оца нашега Јована, архиепископа цариградскога [Златоуста; преподобних и богоносних Отаца наших], светога (чији је храм), и светога (чији је дан), светих и праведних богоотаца Јоакима и Ане и свих светих да нас помилује и спасе као благ и човекољубив.
[Молитвама светих Отаца наших, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј и спаси нас]
Народ: Амин.
[Свештеник дели антидор говорећи: Благослов Господњи и милост нека дође на вac. Последњем који узима антидор: Његовом благодаћу и човекољубљем, cвагдa, сада и у векове векова. Амин. Овде се завршава грчки текст}..
Божанствена Литургија стигла је до свршетка. Свештеник, “пошто крсним знаком благослови народ и помоли се да дође благослов Господњи, савршава отпуст. Призива нашег истинитога Бога, Христа, да нас све помилује и спасе, заступништвом пресвете Матере Његове и свих Светих. Истовремено објављује и сведочи да смо се, домостројем Спаситеља нашега Христа и божанским чинодејством, спасли и да ћемо се спасти. Сведочи, поред тога, да у нашем спасењу садејствују и молитве Пресвете Богородице, која је служитељ највеће Тајне (божанског ваплоћења) и молитве свих оних који су овом Тајном освећени” (Свети Симеон Солунски)
Свештеник се моли “Да се спасемо, пошто се удостојимо милости Божије, јер са своје стране немамо да принесемо ништа што је достојно спасења, него своје надање полажемо у човекољубље Онога Који једини може да нас спасе. Због тога свештеник овде помиње многе заступнике који у томе могу да нам помогну, а пре свих Пресвету Мајку Божију, чијим посредовањем од самог почетка бивамо помиловани” (Свети Никола Кавасила).
* * *
Напослетку, литург дели антидор [нафору]. Као што и сама реч каже, дели га анти – уместо јединственог Дара онима који се тим Даром нису причестили: “Уместо Дара… пружа антидор онима који нису примили причешће”. Антидор “се раздаје и предаје као неизрециви благослов онима који га примају са вером.”
Хлеб који се дели као антидор је посвећен, јер је био принет Богу. “Са великим благочешћем верници примају комад Хлеба и целивају свештеникову десницу, јер је она малочас дотицала пресвето Тело Спаситељево, те је од Њега примила освећење, и верујемо да га предаје онима који се ње дотичу” (Свети Никола Кавасила).
Антидор је “изображење девственог тела” Пресвете Богородице. То је хлеб од којег је издвојен Агнец који је постао Тело Христово, као што се од Пресвете Богородице неизрециво родио Христос, Хлеб живота. На божанственој Литургији “кроз причешће пречистим Телом Христа и Бога нашега, који се од Ње родио… верни примају освећење и усиновљење. А духовни благослов и изливање других добара хришћанском роду несумњиво происходи кроз раздавање тела Богородичиног”, то јест антидора (Свети Герман).
Они који се нису удостојили Дара, примају духовни благослов преко антидора. Благослов и милост Господња се тако протежу на сву пуноту верних.
Јеромонах Григорије светогорац
