Најстарији храм у Бијељини прославио је данас своју крсну славу – Пренос моштију и обновљење храма светог великомученика Георгија, празник у народу познатији као Ђурђиц. Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански г. Фотије је тим поводом служио свету архијерејску Литургију у најстаријој цркви у Бијељини.
Старјешина храма и архијерејски намјесник бијељински, протојереј-ставрофор Љубо Богдановић, заједно са браћом саслужитељима, дочекао је свог Архијереја са свешенством и вјерним народом у порти.
Ријечи добродошлице је упутио протојереј-ставрофор Драган Пејчић, старјешина Саборне цркве у Бијељини.
Преосвећени владика Фотије је тумачећи данашња светописамска читања истакао да је ''духовна борба тежа од овоземаљског рата''.
Часни оци, господине градоначелниче, господине председниче скупштине, господине директоре болнице, уважена господо, драга браћо и сестре, драга децо.
Радујем се да смо данас заједно у нашој цркви светога Георгија Победоносца и да прослављамо заједно храмовну славу – Пренос моштију светог Георгија. Овај догађај се збио у IV веку раног хришћанства. Познато је из његовог житија да је свети Георгије пострадао у Никомидији (данас је то град Измит на око 100 километара источно од Истанбула), али се у сну јавио једном свом благочестивом слузи и рекао му да његове мошти пренесе на његово имање у Лиду Палестинску (данас град Лод недалеко од Тел Авива). Ту су се врло брзо почела дешавати знамњеа на његовом гробу. Над тим гробом је у време цара Константина подигнута велелепна базилика која до данас постоји у незнатно измењеном облику. Ја сам имао прилику да као ходочаснику у Свету Земљу будем у тој цркви и код гроба светог Георгија из кога истиче свето миро. Сваки хришћанин у том делу Палестине, не само православни хришћанин, има рељеф светога Георгија на својој кући да би се знало да је та кућа хришћанска.
У сваком случају велики светитељ и велики празник. Многи наши Срби га празнују као своју крсну славу. Радујемо се да смо се данас сабрали у оволиком броју. Радујемо се да се молимо Богу и светом Георгију.
Радујемо се да смо данас чули и речи јеванђелске и речи светог апостола Павла који нам говори о првом подвигу који хришћани имају након светог крштења. Свето крштења браћо и сестре за нас је облачење у Христа. Ми се у светом крштењу помазујемо уљем благодати Божије да будемо духовни ратници за Христа и против сатане, греха и зла. Против свега онога што је богопротивно у животу. Зато нас свети апостол Павле назива духовним ратницима. Зато добијамо благодат на крштењу која је духовни мач који је реч Божија и добијамо штит вере. Управо као кад се иде у земаљске битке, само што је овде у питању духовна борба која је суптилнија и много тежа. Тежа је јер је теже препознати, али у суштина је исто борба.
Са друге стране, чули смо из данас из Светог јеванђеља како нас Господ позива, борећи се са собом, борећи се против греха у себи – ми стичемо врлину. То је смисао и циљ. Не само да говоримо о тзв негативној аскетици, него је позитивно да ми напредујемо у Богу, да се обожујемо и постајемо једно са Христом. Онда, када достигнемо такво духовно стање, онда ћемо бити спремни и да Христова дела чинимо. А Христово дело је да љубимо Бога и љубимо ближње своје. Да љубимо једни друге. Тиме показујемо да смо досегли одређени ниво духовног живота у Цркви. Могу имати не знам какав чин у Цркви, ако причам о вери и молитви, а у животу ниподаштавм на кога год наиђем. То значи да је моје хришћанство само на уснама, а не у срцу. Ми свој однос према Богу проверавамо према кроз однос према ближњима. Како можемо рећи да волимо Бога кога не видимо а не волимо онога кога видимо, онога ко је поред нас. Значи, то су те динамике, то су те провере које ми имамо у Цркви браћо и сестре. Нема разлике ко какву земаљску функцију има, па био цар владар или био Лазар Убоги, исто је. Разлика је у томе да ли се односимо према Богу на прави начин и да ли на прави начин живимо и узрастамо у Цркви.
Зато су веома битни духовни разговори са свештеницима. Исповест. Просто, кад долазите на исповест научићете да се исповедате. Сви учимо да се исповедамо. Ја сам имао прилику да се исповедим код прозорљивих људи који имају дар духовног виђења. Нема потребе да му било шта говориш. Он те једноставно наводи да говориш оно што јесте твоја слабост и мука са којом се тренутно бориш. Као кад дођеш на рендген и он ти покаже неке слабости које треба лечити. Тако је и у духовном животу.
Зато данас, када празнујемо светог Георгија Победоносца, великог духовног војводу, да се боримо да и ми будемо духовне војводе макар и у најмањој мери. Да победимо бар једну своју слабост. Кад треба да викнем на некога нећу то урадити, празник је. Тако да буде у породици, тако да буде у друштву, тако да буде међу људима који долазе из различитих партија. Партије могу да униште српски народ. Многи су говорили да Србима треба направити што више партија и они ће се разделити и побити између себе. Нажалост, то данас видимо у пракси. Црква је та која нас, браћо и сестре обједињује. Црква је духовна мајка која нас све сабира. У Цркви можемо да се боримо за Христа и своје спасење. Ми смо се данас кроз Свето причешће сјединили са живим Христом. Неко се причестио на спасење а неко и није, а било је и оних који се уопште нису причестили. Зашто, то је друга прича. У сваком случају тог тренутка смо ми доживели Суд. Ако сам достојан приступио, ја сам спасен и благословен тог тренутка. Ако сам у срцу донео мржњу према ближњем или било коме, то није добро. Зато пре причешћа, браћо и сестре, сви морамо бити, на првом месту, измирени. Да опростимо сви свима да би Бог кроз Свето причешће опростио нама и да би се истински сјединили са Господом и са светима Његовим.
Да вас не бих даље замарао, поновићу: Радујем се духовно што је данас сабрано оволико народа у нашем храму светог Георгија. Радујемо се да зидамо и дограђујемо наше светиње. Хоћемо и овде у Бијељини, са градоначелником и осталим оцима из Градске управе, да подигнемо цркву Светог Саве у оквиру просветног центра. Такође, хоћемо код болнице да подигнемо цркву светога Нектарија. Много тога треба да се уради, а Црква говори о духовним, свештеним стварима наших светиња које су нам потребне да останемо православни Срби и да даље идемо путем Светог Саве. Никако путем којим нас води Запад, у један нихилизам, у једно безверје, у један аморални поредак. У поредак где су све вредности изврнуте, уништене. Просто једна философија Содома и Гомора за коју они говоре да је то пут спасења. То нећемо прихватити, то нас неће преварити. Тиме неће нашу Цркву преварити. Наши пастири ће говорити да је то пут погибли. Уски пут спасења је пут којим нас води наша света Црква, наш свети отац Сава и наши други светитељи.
Нека је срећан и благословен данашњи дан и да се виђамо на богослужењима широм наше епархије зворничко-тузланске. Бог благословио и свако добро даровао.
Преосвећеном Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Драган Пејчић, старјешина Саборног храма у Бијељини; протојереј-ставрофор Драган Илић, старјешина Пантелејмонског храма у Бијељини; протојереј Славољуб Милошевић, секретар Епархијског управног одбора; протонамјесник Миран Гавриловић, старјешина Петропавловског храма у Бијељини; протођакони Немања Спасојевић и Лазар Илић, епархијски ђакони уз молитвено присуство архијерејског намјесника бијељинског, протојереја-ставрофора Љубе Богдановића и братства храма.
Торженственој прослави допринео је Хор храма светог Георгија под диргентском палицом Биљане Јефимић.
Данашњој Литургији су присуствовали и градоначелник Бијељине др Љубиша Петровић, предсједник Скупштине града Бијељина, господин Александар Ђурђевић као и др Златко Максимовић, директор бијељинске Болнице ''Свети врачеви'' те други угледни друштвени дјелатници и привредници.
Овогодишњи кум, господин Бранислав Бојановић је припремио славске дарове, које је на крају Литургије освештао Владика Фотије, а затим и сломио славски колач са кумом.
По завршетку бесједе молитвено сабрање је настављено за трпезом љубави.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
