Преподобни Јован Дамаскин: Докази да је један Бог, а не многи
Да Бог заиста постоји те да је његова суштина непостижима, примерно је доказано. А да је Бог један а не многи, у то не сумњају они који верују божанском Писму. Јер Господ у почетку свога законика вели: Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље Мисирске… Немој имати других богова уза ме. И опет: Чуј, Израиљу: Господ је Бог наш једини Господ. А преко пророка Исаије каже: Ја сам Бог први и ја сам последњи, и осим мене нема Бога. Пре мене није било другог Бога нити ће после мене бити. А Господ, опет, у светим Јеванђељима тако говори своме Оцу: А ово је вечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога.
Са онима, међутим, који не верују божанском Писму, овако ћемо разговарати: Божанство је савршено и неоскудно, што се тиче доброте, мудрости и силе, те беспочетно, бесконачно, невремено и, једном речју, по свему савршено. Ако, међутим, тврдимо да су многи богови, потребно је да уочавамо разлику у том мноштву, јер ако међу њима нема разлике, онда је он само један а не многи. А ако, пак, постоји разлика међу њима, где је онда савршенство? Јер ако је Бог лишен савршенства било по доброти, било по сили, било по мудрости, било по времену или по месту, онда није Бог. Међутим, истоветност у свему указује углавном на једнога Бога а не на мноштво. Јер како ће, ако су многи богови, бити сачувано начело неограничености? Јер тамо где би постојао један, не би постојао други. И како ће светом бити управљано од стране мноштва богова а да се он не распадне и не упропасти, ако се јави сукоб међу боговима који управљају светом? Јер разлика доноси са собом супротности. Ако неко, опет, каже да сваки од њих влада једним делом, ко је такав ред и такву расподелу успоставио? Свакако да ће то бити Бог. Према томе, један је Бог, савршен, неограничен, творац саздатељ и владар свега, те Бог који има неограничено и предвечно савршенство. Али, и природна је нужност да јединица (монада) буде основа двојице (дијаде).
