Много пута је речено колико су савремени људи зависни од вести. Међутим, очигледно, што даље идемо, то је зависност већа.
Сада се око нас дешава толико окрутних, страшних и неправедних догађаја да се чини да нас ништа не може одвратити од њих.
Међутим није тако. Људи се не могу заситити ужаса који се дешавају око њих. Језиво је, али се човек на све навикне. И онда му ово што се дешава није довољно. Душа већ захтева стране драме и трагедије.
Са великом похлепом упијамо вести о немирима из различитих делова Земље, као да немамо довољно својих. А у исто време, озлоглашена јавност и даље распирује виртуелну мржњу, захтевајући да се стане на страну: „Јесте ли за Израел или Палестину?“, „Јесте ли за Венецуелу или Гвајану?“ итд. Иронично је, али пре најновијих догађаја, мало људи је уопште сумњало у постојање Гвајане, а сада су инциденти тамо, испоставило се, толико важни за просечног човека који је гладан вести. Није ли ово лудо?
И заиста, сада је овде све много озбиљније него у далекој Гвајани. Шта нас тера да пребацујемо пажњу са хитних проблема на потпуно виртуелне за нас?
Одговор: празнина душе. Душа хришћанина мора бити испуњена љубављу према Богу и ближњему, молитвом, бавити се покајањем и исправљањем својих мисли, жеља и поступака. Тешко ако то није случај.
Душа увек жуди да буде испуњена, а ако не тежи Богу, испуњава је сурогат. А манична жеђ за све више и више вести је један од ових менталних сурогата који нас одвлаче од "самог једног потребног".
Данашњи њузмејкери (креатори вести), нажалост, често теже не толико да извештавају о догађајима, па чак ни да утичу на јавно мњење (мада им је и то важно), већ пре свега желе да привуку читаоца. Да би се то постигло, користе се разне манипулације: блистави провокативни наслови, који често не одговарају садржају материјала, надувавање лажне сензације од безначајне чињенице, итд. И није важно што ће човек за три минута заборавити шта је прочитао. Само да је прочитао, само да би некако реаговао, само да би направио рејтинг за публикацију...
Авај, људи врло често кротко прихватају ову игру, заборављајући на оно најважније. Међутим сада, у дане Божићног поста, желим да вас подсетим да је за вернике најважнија вест вест коју су Анђели објавили пастирима пре две хиљаде година у Витлејему – радосну вест (Јеванђеље, на грчком) – о доласку у свет Спаситеља, Који ће заувек остати са нама. Ово је најважнија вест. Са њом све може да се преживи.
Митрополит бориспољски и броварски Антоније (Паканич),
управник послова УПЦ
Записала Наталиjа Горошкова
Са украјинског превела Јелена Бујевич
Извор: Рravlife.org
