Преподобни Јован Дамаскин: О уобразиљи
Уобразиља је способност бесловесне душе која дејствује кроз чула, и која се назива чувство. А изобразиво и чувствено је оно што потпада под уобразиљу и чувство; као што гледање представља саму способност вида, а оно што је видиво потпада под виђење, као што је, на пример, некакав камен или нешто такво. Машта је, опет, страст бесловесне душе коју изазива нешто изобразиво, а маштовито виђење је снажан доживљај у празном простору бесловесног дела душе, које није изазвано ничим изобразивим. А орган уобразиље је предња комора мозга.
