Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа милешевског г. Атанасија, у четвртак 25. јануара 2024. године, у Дому културе у Прибоју одржана је свечана Светосавска академија.
Учешће у прослави првог српског Архиепископа и Просветитеља, са великом радошћу узели су ученици веронауке прибојских школа и музичке школе, црквено-градски хор Свети кнез Лазар из Прибоја, прибојски дечији црквени хор Милица Ракић, КУД Дабар Црквене општине Прибој, фолклорна секција основних школа Десанка Максимовић и Вук Караџић, гуслар и фрулаш Гусларског друштва Прибој.
У поздравном слову Епископ Атанасије је рекао: – Ево, поново нас је сабрао, као што то све време кроз историју чини, Свети Сава. Он је наш покровитељ, неко око кога се сабирамо, личност која држи све нас на окупу, да се нико не изгуби, не отуђи.
– Као што је сабрао Србе у Жичи, и дао им перспективу живота, и дао им животне заповести, тако, ето, он чини сваке године, од тада. Тај сабор, одржан у Жичи 1220. године, није завршен, он траје. Свети Сава нас увек држи на окупу.
– Многи, из нашег народа Српског, су се у историјском ходу изгубили. Ми нећемо дозволити да се више ико изгуби, успећемо да се очувамо ако запамтимо, и одржимо то, да је личност Светога Саве наше трајно место сабирања.
– Вечерас ћемо показати колико смо блиски са Светим Савом. Сабрали смо се да потврдимо верност, да потврдимо љубав према њему, да потврдимо да смо запамтили, да смо се држали његових и Божијих заповести о љубави према Богу и љубави према ближњима, рекао је Епископ Атанасије призивајући благослов Светог Саве на све нас.
Светосавску беседу говорио је протојереј проф. др Љубивоје Стојановић из Београда. Он је, поред осталог, рекао: – Писац Житија Светог Саве каже: Свеци су људи, као и ми. И није њих Бог више заволео него нас, него су они више заволели Бога него ми. И када ово чујемо то буди у нама потребу да промишљамо свој подвиг, да уђемо у садејство подвига, јер само тако ући ћемо у пуноћу Христоликости, у заједницу са Светим Савом.
– Млади принц Растко није био очаран земаљским богатством него је био одушевљен Христом. Он је кренуо пут Свете Горе, не да се склони са вертометине живота и да тамо баштини своје спасење, само своје, него да кроз светогорску молитвену тишину, кроз упознавање са догађајима у свету, да оно најбоље од себе свом народу.
– Знао је да без молитве, без поста, без подвига, нема савршеног човека Божијег. И као такав он је у Светој Гори изградио свој духовни лик истовремено градећи стрпљиво и све оно што иде на добробит свога народа.
Захвално слово одржао је председник Црквене општине Прибој г. Милош Словић.
Извор: Епархија милешевска
