Божић
У ноћи кад Витлејемска
звезда каза провиђење,
Кад се богоугодни пастири
Светлошћу напојише,
На прелому столећа
Као сновиђење,
Маленог Христа
Анђели небесни првим
Удахом, Вечног, задојише;
А Божица, Мајка Света,
У беле руке узе му
Телашце нејако да повије,
Из очију теку јој сузе,
Од радости,
од материног миља,
Љуби Маленог Христа
И Свевишњем Богу
На њем' благосиља.
* * *
Све до сада објављене садржаје духовне поезије Невене Милосављевић можете да прочитате ОВДЕ
