Преподобни Јован Дамаскин: Упућено онима који кажу: ако су у човека две природе и две енергије, тада је нужно рећи да су у Христа три природе, и исто толико енергија
За сваког човека, будући да је састављен из двеју природа, то јест из душе и тела, и да су оне у њему непромењиве, рећи ће се, с правом, да су у њега две природе; јер је и после сједињења очувано у њему природно својство и једне и друге природе. Јер тело није бесмртно, него пропадиво, нити је душа смртна, него је бесмртна, нити је, опет, тело невидиво, нити је душа видива телесним очима, него је душа словесна и умствена и бестелесна, док је тело вештаствено и видиво и бесловесно. Дакле, оно што je по суштини супротно, није једне природе: према томе, ни душа и тело нису једне суштине.
И опет: ако је човек словесно смртно живо биће, а свако одређење представља показање њему подложних природа; и ако, сагласно са његовом природом, оно што је словесно са оним што је смртно није једно те исто, тада, по правилу властите одредбе, човек неће имати само једну природу.
? ако се понекад каже да je у човека једна природа, узима се тада реч природа наместо човечанске врсте, јер ми велимо да се човек од човека не разликује по некаквој разлици природе, већ сви људи, имајући исти састав и бивајући сложени из душе и тела, те имајући две природе, потпадају под једну дефиницију. ? то није противно разуму, када је и свештени Атанасије, у својој беседи упућеној против оних који хуле на Духа Светога, рекао да све што је створено, будући да је настало, има једну природу, и то овако говорећи: А да је Дух Свети изнад творевине, и да је нешто друго у односу на природу онога што је створено, и да је посебна личност божанства, могуће је, опет, разумети Јер све оно што се види као заједничко и у многима, и што не постоји у некима више a у некима мање, назива се суштином. Пошто је, дакле, сваки човек састављен из душе и тела, сагласно са тим велимо да сви људи имају једну природу. Говорећи, међутим, ? Господу, не можемо рећи да je у Њега једна природа, јер оне, свака појединачно, и након сједињења задржавају своја природна својства, и није могуће наћи Христа као врсту. Јер није било другог Христа, насталога из божанства и човечанства, који би исти био и Бог и човек.
И опет: није исто бити један у односу на човечију врсту, и један у односу на суштину душе и тела. Јер један у односу на човечију врсту указује на јединствену сличност која постоји у свим људима, док један у односу на суштину душе и тела уништава само њихово биће, водећи их у потпуно непостојање; јер, или ће се једна суштина претворити у Другу, или ће од онога што је различито настати нешто потпуно друго, те ће и једно и друго (и душа и тело) бити измењени, или ће, остајући у властитим границама, бити две природе; јер што се суштине тиче, тело није истоветно са оним што је бестелесно. Није нужно, дакле, да ми који велимо да je у човека једна природа, не због истоветности суштинских својстава душе и тела већ због јединствене сличности јединки које спадају у врсту, кажемо да је и у Христа једна природа, када нeмa врсте која би обухватала мноштво ипостаси.
Каже се, још, да сваки састав настаје слагањем непосредних чинилаца; не кажемо, наиме, да је кућа састављена из земље и воде, него од опеке и дрвета. Морало би се, иначе, рећи да је и човек сложен из најмање пет природа, односно, из четири елемента и душе. Тако и када је реч ? Господу нашему Исусу Христу, не испитујемо делове делова, него оно што непосредно учествује у Његовом саставу, односно, божанство и човечанство.
И још, говорећи да су у човека две природе, принуђени смо да кажемо да су у Христа три природе, а и ви говорећи да је човек сложен из две природе, учићете да је Христос сложен из три природе; тако исто и када су у питању енергије, јер неопходно је да енергија буде у складу са природом. A да се каже да су у човека две природе, и да заиста јесу, сведок је Григорије Богослов: Јер, заиста су две природе, вели он, Бог и човек, јер постоји и душа и тело. A у својој беседи ? крштењу он каже следеће: Будући да смо двоструки, из душе и тела састављени, и из видиве као и из невидиве природе, двоструко je и наше очишћење водом и Духом.
