Type Here to Get Search Results !

Како се румунски затвореник обратио Христу

Поводом празника Рођења Христовог (по нов. кал.) Румунска православна епархија италијанска одржала је неколико догађаја посвећених помоћи затвореницима.


У том контексту Епархија је објавила причу о прекаљеном румунском затворенику у Италији који се, захваљујући љубави и стрпљењу свештеника, најзад обратио  Богу и постао ватрени православни верник:

„Била је то 2009. година када сам после много покушаја успео да уђем као добровољац у КПЗ Витербо. Међу многим измученим душама лишеним слободе и оптерећеним савешћу срео сам Нелу, који је, када сам га видео, учинио да се осећам разоружано, као лав у кавезу који кида сваког ко му се приближи, непоправљив, бунтовни дух, ништа друго не чини осим стварања нереда око себе.

Какав тежак почетак: обесхрабрење затворских службеника који су ме грдили, питајући зашто долазим у посету лошим људима који не заслужују милост, сада је изгледало веродостојно. Како бих изашао чист из овог рата робијаша против службених лица и свих против мене, који сам на неки начин представљао друштво које их је осудило на дуготрајни суживот лишене слободе и права?

Почињемо да се молимо. Подстичем их да заједно прочитају Псалам 3, затим Псалам 5, Псалам 8, Псалам 37, 62, 87, 102, 142. Грубим и претећим гласовима, полако али сигурно, благодат се спушта. Страх и тврдоглавост остављамо пострани и одлучујемо да се нађемо следеће недеље.

Пролазе године у којима се састајемо сваке недеље — неповерење полако нестаје, стичемо дух кротости, молимо се свом душом. Често Нелу долази раније од осталих, тражећи појашњења, како да се моли, како да чини метаније, како да пости? Имао је много питања у вези са молитвеницима које је увек носио са собом, желећи да све уради што боље. Био је перфекциониста.

Постао је нека врста предводника, подстичући друге да долазе на молитву, да посте, помажући им у ономе што је било потребно. Радовао се свакој души која је приступила Богу. Много ми је помогао, јер је имао велики утицај на остале, што је користио на добро.

Дошло је време када смо четири године пре пуштања на слободу успели да добијемо дозволу да га сваке недеље доводимо у цркву. И данас, после дуго времена, парохијани се и даље сећају како је Нелу читао псалме на јутрењи. Нисте могли а да не обратите пажњу. Свака реч је изговарана потпуно, јасно и одлучно – као да је то била прва и последња служба на којој је присуствовао, а тако је било на свакој Литургији, а да се никада не губи ентузијазам.

Долазио је бициклом. Без обзира на временске прилике напољу, 10 км му ништа није значило. Једне зиме пао је снег и он је, пре него што се народ појавио на служби, очистио сав снег испред цркве, са осмехом на лицу.

Сећам се његових исповести, искрених и непосредних. Рекао би: „Оче, желим да учим. Постојала је жеђ за Богом и, истовремено, искрена воља да се удаљи од прошлости и људи који су га искушавали да се врати у претходни живот.

У децембру 2019. дошло је до његовог пуштања на слободу, што наравно уопште није значило решавање проблема. Напротив, био сам забринут. Да ли ће му  полазити за руком да се мане старог зла? Да ли ће вера и уверење које је показао остати у њему заувек?

Неко време нисам ништа чуо о њему. Молио сам се за њега, као и за оне који су још били затворени. После неколико месеци чујемо се — он је на поклоничком путу по молдавским  манастирима. Има исту искрену радост, прича ми, коју сам на њему видео када је долазио у цркву у затвору. Прича ми о јеромонаху Арсенију (Боци) и Клеопи (Илији), за које ништа материјално није важно, ни власт ни новац.

Од тада не прође ниједна недеља да ми не пошаље поруку, рано ујутру, са добрим жељама. Он је у Немачкој са породицом, поштено ради, а са собом има и неколико запослених.

Данас, 27. децембра 2023. године, знајући да идем у затвор заједно са Његовим Преосвештенством викарним епископом богданијским Атанасијем и добровољцима из парохије да донесем радост и наду Рођења Господњег, Нелу нам је дошао у сусрет.

Овај пут на слободи...


о. Бобица Василе Штефан

Парохија светог архијереја Калиника Черничког у Витербу


За наш портал превод са енгелског приредио:

протођакон Радомир Ракић, 

сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"


Извор: Оrthochristian.com