У недјељу четврту Великог поста, Владика Димитрије началствовао је Светом архијерејском Литургијом у Храму Светог кнеза Лазара на Берковићима. Преосвећеном Владици саслуживало је свештенство Епархије Захумско-херцеговачке и приморске.
У јеванђељској бесједи, Владика Димитрије је појаснио да се догађај описан у јеванђељској причи одвија по Преображењу и сав народ као пчеле матици прилазе Господу да од Њега узму благослов, љубав и милост. Оцу младића, који кроз плач изговара ријечи о невјерју, Господ је одмах дометнуо вјеру, јер плач чисти унутрашњи сасуд човјековог бића и у Њега се улива жива топлота Духа Светога. Тако се показује да вјера није одлука, већ простирање човјекове немоћи пред Богом, након чега Бог дарује Духа Светог – жива вјера је заједница с Богом у љубави и милости. Човјек је позван да буде смирен, да се не стиди да буде сиромашан духом, као они који знају да је њихов дух сиромашан пред свим богатством Божијег Духа и Божије свемоћи.
По заамвоној молитви, сви вјерни литијски су се упутили ка споменику палим борцима, гдје је извршен помен борцима пострадалим током Одбрамбено-отаџбинског рата. Обраћајући се вјернима, Владика је поучио да се у рату крвљу плаћа давање живота за другог, а у миру се живот даје за ближње пажњом, несебичношћу и жртвовањем за ближње. Подсјећајући да Господ свако чудо везује за најаву страдања – али и Васкрсења – Владика је нагласио како је то извор ослобођења од очајања, јер човјеку постаје знано да ће Бог све што му буде принијето сачувати и васкрснути из мртвих.
