Type Here to Get Search Results !

Слава свештене обитељи манастира Светог Христофора у Мислођину


Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Алексеј служио је у среду 22. маја 2024. године на празник Светог мученика Христофора, свету архијерејску Литургију у манастиру посвећеном овом светитељу у Мислођину надомак Београда.


Молитвеном сабрању које је у духу престоног празника одисало посебном торжественошћу, молитвено је присуствовао и монах др Павле Кондић, сабрат манастира Стањевићи и управник Архива Митрополије црногорско-приморске. 

- Ако то не учинимо нећемо бити христоносци, ако прихватимо да будемо христоносци имајте у виду да ћемо бити и поругани, и попљувани и гоњени. Али знамо и то да Христос је надвладао свет и да никога не оставља и нема веће љубави од ове, него да положи  душу своју за пријатеља свога а свети Христофор је то учинио за Христа самога. Како је то дивно да му је Христос пријатељ. Размислимо мало о томе, да видимо колико је нама Христос пријатељ - истакао је Епископ Алексеј у беседи.

* * *

Манастир Светог Христифора се налази у Мислођину, на брегу изнад долине Колубаре, једна је од три задужбине које је Свети краљ Драгутин подигао између престонице Београда и резиденције у Дебрцу. Свети Христофор је заштитник скелеџија. Недалеко до Мислођина налазила се још од времена краља Драгутина скела која је централну Србију повезивала са Сремом. Археолошка истраживања открила су да је црква била подигнута на темељима римске базилике. Турци су светињу први пут уништили након Косовског боја. Обновио је деспот Стефан Лазаревић. После турске похаре у 17. веку, светиња је запустела.

Од тада до 2013. године ова немањићка светиња лежала је у тишини чекајући дан свог васкрсења. Вољом Светог краља Драгутина, у монаштву Теоктиста, управо 12. новембра на дан његовог прослављања, на манастирској капији су се појавили радници. Приликом припрема терена за градњу, багером су откопане људске кости. Ниједан од осам скелета, жутих као восак, том приликом није оштећен. Верујући да су то мошти монаха мученика из времена турских похара манастира оне су похрањене у крипту нове цркве која је освештана 4. октобра 2015. године од стране блаженопочившег патријарха српског Иринеја (Гавриловића).


Приредила редакција портала "Ризница"