У четвртак 30. маја 2024. године у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења, одржано је представљање монографије: ”Божидар Вуковић – између историје и имагинације” аутора Мирослава А. Лазића.
Учесници ове вечери били су: Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије; Проф. др Јелица Стојановић, предсједник Матице српске – Друштва Чланова у Црној Гори; проф. др Виктор Савић, Институт за српски језик САНУ; Драган Радовић, историчар умјетности; као и Мирослав Лазић, аутор.
Модератор вечери била је мр Бојана Пејовић.
У уводном дијелу вечери модераторка мр Бојана Пејовић истакла је да је велика част бити дио ове промоције о лику и дијелу Божидара Вуковића Подгоричанина, личности која је дала немјерљив и нимало скроман допринос за наше подручје како у духовном, тако и умјетничком смислу.
Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је рекао да су овакве књиге попут монографије о Божидару Вуковићу Подгоричанину ријетке, али и да саме по себи представљају велики културни догађај: ”Ова монографија је заиста један велики културни догађај, њено штампање, излажење па и ова промоција. Ријетке су овакве књиге, посебно код нас у Црној Гори, али се господин Мирослав Лазић потрудио да за Црну Гору уради једно велико дјело, али и за цијелу Српску културу, јер Бождар Вуковић Полгоричанин, Србин, Српски штампар је једна просто посебна и свестрана личност.”
Владика је у наставку посебно нагласио љубав и посвећеност Божидара Вуковића Подгоричанина према своме народу и отаџбини коју је свесрдно показивао својим дјелима и животом: ”Бождар Вуковић као имућан човјек, велики патриота, велики хришћанин православац одан својој отаџбини, одан своме народу није жалио ни труда, ни новца, он је био покровитељ у финансијском смислу и сваком другом.”
”Оно што је некако јако упечатљиво кад читамо ову књигу и ако је Божидар Вуковић био човјек свог доба, Божидару се могла примијетити понека мана, али је очигледна његова дубока вјера и као што рекосмо, дубока оданост свом српском народу и жеља да настави свијетлу традицију српске културе од Немањића преко Балшића и Црнојевића, иако је у неком погледу, био у много тежем положају од свих њих, када је већ била угашена српска држава“, закључио је Митрополит Јоаникије.
Проф. др Јелица Стојановић је рекла да књига аутора Мирослава Лазића представља најисцрпнију, најкомплекснију књигу о најзначајнијем посланику на пољу штампања и ширења српскословенске књиге: ”Књига Мирослава Лазића, Божидар Вуковић између историје и имагинације, представља најисцрпнију, најкомплекснију књигу о једном од најзначајнијих, ако не и најзначајнијем посланику на пољу штампања и ширења српскословенске књиге. Ова књига је велики дар српској култури, лингвистици, историји и српском језику, показатељ како наука треба да се здаснива на документима и аргументима, архивској грађи, литератури, доброј анализи и закључивањима.”
”У познатим изворима се име Божидара Вуковића у Венецији први пут среће 1516. године. Несумљиво је да је Божидар Вуковић до краја живота остао вјеран православној вјери својих предака, констатује се у књизи. Како закључује Мирослав Лазић, ако се суди о тековинама проистеклим из ширег дјеловања Божидара Вуковића, може се рећи да оне припадју историјском и културном наслеђу Српског народа, из кога је поникао Српске Православне Цркве, којој је остао привржен током цијелог живота, као и Зети и Подгорици, као области и мјеста из којег је потекао, самим тим, може се рећи донекле Савремене Црне Горе, односно Савремене Црне Горе као дијела српског наслеђа”, закључује проф. др Јелица Стојановић.
Проф. др Виктор Савић ја акцентовао да је Божидар Вуковић својим прагматизмом и политичком дјелатношћу покушао пружити свом народу сваки аспект слободе и свјетлости какву је уживала непоробљена Европа: ”Својим штампарством дакле Божидар Вуковић јесте омогућио своме народу да на тренутак окуси мрвице напретка с пребогатог стола у којем је уживала непоробљена Европа, али му је својим прагматизмом и политичком дијелатношћу, покушао пружити и много више од тога – слободу и једнаке могућности, а о свему томе требало је увјериљиво писати, што је и аутор ове књиге и учинио.”
”Божидар Вуковић је дакле био важна карика у периоду националног потонућа између пада средњовјековних држава, мислимо дакле између 1459. и 1496. и обнове Пећке Патриаршије 1557, у вријеме стварања Свете Лиге против Турског царства 1538 године.
Свесрдно препоручујемо ову књигу вашој читалачкој радозналости, а због значаја теме за Подгорицу и све нас и начина њене обраде вашој бавијештености. Није претјеривање ако кажемо да ова књига представља завичајну и национану лектиру првога реда”, поручује на крају свог излагања проф. др Виктор Савић.
”Аутор Мирослав Лазић се опредијелио за историју, познајевајући његов рад и дјело, односно научни приступ теми у оквиру које је на систематичан, вишеслојан и свеобухватан начин приказао живот и дјело Божидара Вуковића”, закључио је историчар умјетности Драган Радовић.
Он је подсјетио да се јако дуго чекала једна оваква обимна и свеобухватна студија, која коначно изводи са терена квази науке, политичке манипулације и свега негативног и контрапродуктивног што је карактерисало претходни временски период у томе погледу: ”Чекали смо јако дуго и једну овакву обимну и свеобухватну студију која нас коначно изводи са терена квази науке, политичке манипулације и аматерског често, врло злонамјерног приступа овој теми. Није ни чудо што се дјело Божидара Вуковића, толико често помињало и користило у различитим приликама и на мјестима која нису била достојна помињања неговог имена. Његова личност заокупља пажњу научне и лаичке јавности деценијама уназад. Некад на високом научном нивоу, а некада на разини памфлета, расправљало се од дјелу великог штампара. Монографија Мирослава Лазића представља некако врхунац или скоро па завршни чин вишедеценијског научног интересовања огромног броја домаћих и страних аутора.”
На крају вечери, аутор Мирослав Лазић се посебно захвалио домаћинима Митрополији црногорско-приморској и Матици Српској у Цррној Гори.
Посебно истичући зајвалност према Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију и проф. др Јелици Стојановић, на указаној части да у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици представи монографију посвећену Божидару Вуковићу баш у граду из којег је Вуковић потекао.
Он је у свом обраћању дао посебан осврт на методологију рада и процес настанка књиге о Божидару Вуковићу Подгоричанину: ”Како би се стекла свеобухватнија слика о Божидару Вуковићу и његовом мјесту у историји и раздвојила историјска личност од имагинарних представа, било је неопходно на спроведеним истраживањима приступити интердисциплинарном примјеном научних сазнања и методологија различитих хуманистичких и друштвених дисциплина уз ослањање на податке из извора од којих су најзначајни публиковани у самој књизи у оквиру прилога на изворним језицима и о преводу на Српском. Међу њима се посебно издвајају предговори и поговори Вуковићевих издања, натпис на икони Нерукотвореног Образа, тестаменти Божидара и Николе Вуковића, као и извори који говоре о Вуковићом стицању племићке титуле и грба и његовим обавјештајним активностима и политичким аспирацијама.”
”Захваљујући великом броју и у објављених извора расутих у разним, иностраним и домаћим публикацијама, могуће је било реконструисати Вуковићев историјски лик. Тако се од првовобитних и доминантних представа о њему као штампару дошло до знатно сложеније слике о Вуковићу као веле трговцу са разгранатом трговочком мрежом од Лондона до Цариграда и сувласником трговачке радње, односно ботеге на риалту тадашњим пословним комерицијалним центром Венеције, затим финансијеру издавачких подухвата, управитељу, руководиоцу обавјештајне мреже римско-њемачког кцара Карла Петог на простору Југоисточне Европе, несуђеном носиоцу Српске деспотске титуле и тако даље”, закључује тиме своје излагање Мирослав Лазић, аутор књиге ”Божидар Вуковић – између историје и имагинације”.
